Трагови праисторијске културе пронађени на локалитету Лепенски Вир, који датирају из периода 7.000 година пре нове ере, донели су овом археолошком налазишту надимак – колевка Европе. Културу Лепенског Вира с временом су замениле неолитске културе Старчева и Винче о чему сведоче остаци грађевина, оруђа, оружја и покућства, који нам између осталог говоре и о великом значају Дунава за развој праисторијског човека. 
Лоцирана на самој граници римског царства, Србија је земља на чијој су се територији некада водиле важне борбе за ширење империје али и за њен опстанак. О томе сведоче и бројни остаци градова и путева који су настали у више од шест векова владавине Римљана овим просторима, али и велики број римских императора који су рођени на територији Србије – ни мање ни више него њих 16! Због великог значаја археолошких налазишта за разумевање римске културе и историје, римски локалитети из Србије нашли су се на културној рути Савета Европе, док су остаци велелепне римске палате Феликс Ромулијана уписани на Унескову листу светске културне баштине.
 Духовни и културни живот средњевековне Србије одвијао се у оквиру цркве, због чега бројни православни манастири представљају најважније споменике ове епохе. Изграђени у периоду од 12. до 17. века, добро очувани и богато украшени неким од најлепших фресака тог времена, српски манастири представљају важан део не само српског, већ и светског културног наслеђа.
Због великог културно-историјског значаја, три манастирска комплекса (Стари Рас са Сопоћанима, манастир Студеница и скуп манастира на Косову и Метохији) уписани су на Унескову листу светске културне баштине.