Слојеви археолошког налазишта високи више од десет метара откривају девет грађевинских хоризоната с остацима више насеља из различитих периода. Најстарији налази показују да су неолитски људи живели у колибама. Посуђе од печене земље користили су за спремање и сервирање хране, а бројно камено оружје пронађено на локалитету служило је за лов и одбрану. У другим хоризонтима који чувају артефакте и објекте новијег доба, приметни су остаци пространих кућа квадратног облика, које су грађене од дрвета и блата. Посматрањем различитих хоризоната винчанске културе, приметићете еволуцију у градњи и архитектури која је настала протоком времена.
Повољни услови за гајење стоке и земљорадњу условили су брз развој, због чега је у млађем неолиту Винча постала велики привредни, културни и верски центар, који је пресудно утицао на културу свих земљорадничких заједница средње и југоисточне Европе. Након проналаска бакра, Винча је изгубила свој значај и на овом месту остало је мало насеље које је постојало све до почетка историјског периода. Оруђе и оружје прављени су од камена, рога и кости, а накит од фосилних шкољки. Посуђе, вазе и жртвеници такође су пронађени на овом месту, а најинтересантније откриће од свих представљају бројне човеколике, ваљкасте и пљоснате статуе пронађене на локалитету.
Бројни предмети откривени у Винчи приближиће вам свакодневни живот људи у праисторијском насељу, али и рану културну историју Подунавља која је блиско повезана с винчанском културом. Обиласци локалитета самостално или уз пратњу кустоса помоћи ће вам да разумете овај узбудљив период људске историје.
Доживљај употпуните посетом Народном музеју у Београду, у којем се чувају артефакти пронађени на локалитету ( посуђе, фигурице...).

Инфо: Археолошко налазиште Винча