Шумадија је централни део Србије а Крагујевац срце Шумадије. Због тога многи кажу да овај град, који представља својеврсно средиште наше земље, на најбољи начин осликава свеукупан „српски дух”.
Смештен је на обалама реке Лепенице, у котлини омеђеној прелепим шумадијским планинама – валовитим обронцима Рудника, Црног врха и Гледићких планина. Као некадашња српска престоница, Крагујевац је град богате историје а данас је прошаран објектима и институцијама које су допринеле развоју и модернизацији Србије. На вама је да их откривате једну по једну.
Крагујевац, назван према птици крагуј, „први је у Србији” по много чему. Постао је прва модерна српска престоница када је кнез Милош Обреновић 1818. године обновио српску државу. У њему је свега две године касније основан први суд, а 1833. године и прва гимназија. Тренд се наставио све до краја 19. века када је 1884. године баш овде подигнута прва електрична централа у Србији.
Данас се у та времена можете на кратко вратити опуштајућом шетњом уз реку Лепеницу и обиласком културно-историјског комплекса „Милошев венац” – у коме се налазе Стара (придворна) црква из 1818. и зграда скупштине из 1856. године.
Након обиласка знаменитости модерне српске државности лоцираних у самом градском језгру, можете се опустити у неком од многобројних оближњих кафића, кафана и ресторана. Као центар Шумадије, Крагујевац је и место где се организују бројне културне и спортске манифестације међу којима се истичу прослава Дана града, који се обележава бројним забавним активностима, као и Велики школски час – мирнодопски подсетник на страдање школске деце у Другом светском рату.
Спомен-парк „Крагујевачки октобар”
Спомен-парк „Крагујевачки октобар“ представља спомен-комплекс подигнут у знак сећања на недужне жртве Другог светског рата. Шетњом кроз овај парк наићи ћете на бројне споменике – међу којима се као доминантан издваја „Споменик стрељаним ђацима”, посвећен ђацима 5. разреда основне школе у Крагујевцу. Располућен блок од белог бетона представља римски број V који се преображава у нежну птицу сломљених крила и на симболичан начин представља младост пресечену у тренутку када се спремала да се отисне у живот.
Предлажемо да овај спомен-парк посетите у октобру јер се тада одржава више манифестација којима се обележава овај тужан догађај.
Гружанско језеро
Чим баците први поглед на ово језеро, биће вам јасно зашто га многи називају „српским морем”. Одликује га богатство нетакнуте природне лепоте и кристално чиста вода у којој се осликава плаветнило неба.
Гружанско језеро пружило је дом бројним врстама рибе, а у његовој околини се током летњих месеци настањује и велик број птица селица, чије песме разгаљују намернике који одлуче да дан проведу у природи. А да природа не буде једино у чему можете уживати, побринула се људска рука – у непосредној близини Гружанског језера налази се средњевековна тврђава Борач. Ова занимљива локација одише својеврсном тајанственошћу, чему доприноси и чињеница да се налази на врху стене вулканског порекла.
Народни музеј Крагујевац
Када је почетком 19. века Кнез Милош добио прву уметничку слику и почео да формира збирку уметничких дела, вероватно није претпостављао да је тиме зачео музејску делатност Крагујевца, данас оличену у виду Народног музеја.
Овај музеј званично је отворен средином 20. века а шетњом кроз његову галерију можете уживати у сликарским и вајарским делима, претежно српских уметника, из периода од 17. века до данас. Специфичност Народног музеја у Крагујевцу је то што га чини више објеката – међу њима су и Амиџин конак, Конак кнеза Михајла, кућа проте Матеје Барјактаревића… чијим обиласком љубитељи археологије, етнографије, историје и других области могу сазнати више о некадашњем Крагујевцу и Шумадији.
Многи од артефаката у колекцији музеја су од изузетног археолошког значаја, и ближе ће вас упознати с винчанском и неолитским културом која је некада цветала у овој области. Док ће вас етнографска поставка музеја провести кроз културу и обичаје јединствене за Шумадијску област.
Милошев венац
Културно-историјски комплекс Милошев венац обухвата низ објеката из периода раног 19. века када је град Крагујевац био српска престоница. Тадашњи град развијао се у облику елипсе, око реке Лепенице.
Иако нису сви објекти преживели зуб времена, лаганом шетњом можете обићи оне који још постоје и стећи неки увид у то какви су били почеци стварања модерне српске државе. У Милошевом венцу издвајају се Амиџин конак, једини преостали објекат из комплекса Милошевог двора, импресивна зграда прве српске гимназије, а уз њу и зграда првог српског театра – Књажевско-српског театра, испред које се налази споменик оснивачу театра – Јоакиму Вујићу. Овде можете видети и једну од првих наткривених пијаца у Европи, која до дан-данас није променила намену. Стара придворна црква пажњу привлачи својом жутом фасадом као и велелепним парком у којем можете направити предах.
Кнежев арсенал
Почетак рада крагујевачке Тополивнице 1853. године најавио је индустријски преображај Србије. Прва фабрика оружја на Балкану била је опремљена најмодернијим машинским линијама за ливење топова.
Ширењем производње, Тополивница је постала језгро јединственог војно-индустријског комплекса Кнежев арсенал. У поставци се налази трофејно оружје из Првог и Другог светског рата, као и ретки примерци оружја с краја 19. века, који ће вас подстаћи да осетите поштовање према некадашњим достигнућима.
Акваријум у Крагујевцу
Акваријум у Крагујевцу први је јавни акваријум у Србији. Налази се у просторијама Природно-математичког факултета. У њему можете видети различите врсте рибе, гмизаваца, водоземаца и других фасцинантних створења водених екосистема с разних меридијана.
На местима некадашњих шума засађени су виногради и воћњаци, који дају воће од ког се праве вино и ракија шљивовица. Уз традиционална печења, гурманска кувана јела, погаче, хлеб, проју – ова пића употпуњују шумадијску кухињу чинећи је заиста посебном.
У Крагујевцу су обједињени сви укуси и плодови Шумадије – из овог краја потичу гурманлуци с киселим купусом: димљена коленица у киселом купусу, „свадбарски” купус, подварак… а на гласу су и специјалитети од јагњетине попут јагњећег печења и јагњеће капаме. Шумадијска област позната је и по напитку названом „шумадијски чај” – који се кува од „меке” шљивовице, воде и карамелизованог шећера. Најчешће се пије зими, али морате га пробати кад год да дођете у Крагујевац.
