На подручју данашње Србије налазе се нека од најстаријих археолошких налазишта у Европи. Локалитет Лепенски Вир многи археолози сматрају колевком европске цивилизације јер пронађени остаци архитектуре и артефакти датирају из периода између 7000 и 6500 година пре нове ере.
Трагове старчевачке културе, која датира из периода старијег неолита, можете видети на локалитету Старчево на левој обали реке Дунав, док се остаци нешто млађе винчанске културе налазе у селу Винча с друге стране реке. Праисторијски људи из периода старчевачке и винчанске културе за собом су оставили земунице, камене статуе, оруђа и оружја, али и керамичко посуђе изузетне лепоте.
Љубитељи старог Рима уживаће у посети земљи на чијој је територији рођено чак 16 императора моћног царства. Њих петорица рођена су у Сирмијуму, једној од четири престонице царства, чије остатке можете видети и данас испод Сремске Митровице на северу Србије. На истоку Србије налази се Феликс Ромулијана, археолошко налазиште с остацима римске архитектуре из доба тетрархије, уписано на Унескову светску листу културне баштине. Трајанова табла и тврђаве Диана и Понтес подигнуте су у оквиру припрема за дачке ратове, а њихови остаци се и данас издижу с обала Ђердапске клисуре. Крај Дунава је и Виминацијум, некада војни логор а данас важно археолошко налазиште које чува остатке амфитеатра, монументалних зграда, римских терми и градске инфраструктуре.
Ако вас пут нанесе на југ Србије, неизоставно обиђите Медијану – локалитет на коме се налазе остаци луксузног предграђа из 4. века, затим остатке Царичиног града изграђеног у време владавине цара Јустинијана, као и Улпијану – остатке римског града из 2. века.