С правом названа „колевком цивилизације”, лепенска култура чува неке од најстаријих артефаката, оруђа, оружја и скулптура, али и трагове једног од најстаријих насеља у Европи. Праисторијски људи искористили су повољне микроклиматске услове и оближњу реку Дунав, која је пружала прегршт хране и воде локалном становништву, и створили једну од најстаријих цивилизација на свету.
Остаци кућа трапезоидног облика сведоче о познавању математике и геометрије међу градитељима тог доба. Унутар зидина, поред камених огњишта пронађене су скулптуре великих облутака с људском фигуром. Познате фигуре риболиког изгледа с крупним очима и спуштеним уснама, али и скулптуре јелена и рибе исклесане у камену, чувају се у Народном музеју у Београду. На њима су угравиране загонетне представе: знаци слични координатном систему, скице, слова, бројке, предели…
Кад је пољопривреда постала примарна привредна грана у Лепенском Виру, његови становници кренули су у потрагу за другим животним простором и већим обрадивим површинама. Отприлике 4.800. године пре нове ере и последње породице напустиле су насеље чије трагове видимо данас.
Остатке чак 136 објеката, заједно с каменим огњиштима и репликама најлепших скулптура Лепенског Вира, можете видети на локалитету који је покривен модерном заштитном конструкцијом у оквиру које је Центар за посетиоце – Музеј Лепенски Вир