Чувени научник Никола Тесла своје највеће успехе остварио је у Америци где је патентирао на хиљаде изума и проналазака који и дан данас фасцинирају људе широм света.
Проналазач обртног магнетног поља, индукционог мотора, полифазне наизменичне струје и бројних других изума, свој први и једини дан у Србији провео је 1892. године.
Културна рута „Путевима Тесле“ повезује како институте и музеје које је Никола Тесла пре више од једног века посетио, тако и родна места његових пријатеља и ривала, али и хидроелектране које су по његовим нацртима стваране.
Посетиоци Београда имају прилику да проживе један дан свог живота баш као чувени научник и крену истим путем којим је ишао Тесла када је посетио Србију. Почевши од Музеја науке и технике, где се чувају важни изуми механике, електротехнике и машинства. Преко стогодишњег кабинета Електротехничког факултета где се могу видети музејски примерци уређаја за производњу струје. Обилазак Београда Теслиним корацима завршите у Музеју Николе Тесле, месту које у својим одајама чува оригиналне техничке уређаје које је направио Тесла али и његове личне, одевне предмете као и урну са његовим остацима.
У збирци Музеја Николе Тесле чува се више од 160.000 оригиналних докумената, 2.000 књига и часописа, фотографија, инструмената и уређаја, који пуно говоре како о Теслиним изумима тако и о његовом приватном животу. Због великог значаја за човечанство, Архива Николе Тесле уписана је у UNESCO-ву листу документаристичке грађе „Памћење света“.
Из Београда пут можете наставити даље по Србији. Тако посетиоци могу да сазнају више од Теслиним интересовањима обилажењем родне куће Теслиног омиљеног песника Јована Јовановића Змаја у Сремској Каменици. Посетом Идвору и Завичајном комплексу Михајла Пупина сазнаћете све о Теслином пријатељу и колеги научнику, који је баш као и Тесла већи део свог живота провео у Америци, али и открити одакле потиче Теслина љубав према голубовима посетом манастир Шишатовац.
Предлажемо вам да посетите и једну од првих хидроелектрана на свету коју је на падинама реке Ђетине изградио Ђорђе Станојевић по узору на Теслину хидроелектрану на Нијагариним водопадима. Хидроелектрана названа „Под градом“ изграђена је у Ужицу, само четири године након прве хидроелектране у Канади и већ више од 100 година стоји над овом реком.
Хидроелектрана „Вучје" код Лесковца друга је електрана направљена у Србији а за њом су следиле „Света Петка" на Нишави, „Гамзиград" надомак Зајечара и „Моравица“ у Ивањици. Све су старе преко 100 година, али су изврсно очуване и заједно са околним рекама и вегетацијом креирају заиста нестваран призор. Поред хидроелектрана које је изградио професор Ђорђе Станојевић , можете обићи и његов родни град - Неготин.
