Неодољиво укусна и изузетно пикантна српска јела прави су ужитак за сва чула. Становници Србије уживају у припреми и конзумирању хране, често правећи традиционалне специјалитете по старим породичним рецептима који се преносе с генерације на генерацију. Обилан српски ручак не може се замислити без укусног предјела, после кога иде чорба или супа, као и главно јело од поврћа и меса, кувано на лаганој ватри, запечено у земљаним посудама или спремљено на роштиљу.
Реке које теку кроз Србију непресушан су извор рибе – она се код нас, као и свуда у свету, спрема на више начина (дими се, пржи, кува, пече на роштиљу) како би се од ње направила разна укусна јела. Вешти риболовци овде лове шарана, кечигу, смуђа, пастрмку, штуку и многе друге врсте. Од свеже уловљене рибе прави се рибља чорба која се често служи на почетку обилног ручка у Србији.
Кувари кажу да се најбоља рибља чорба прави од више врста квалитетне рибе, а сваки искусaн алас у Србији има своју комбинацију зачина која рибљој чорби даје одговарајући шмек и љутину.
Љубитељи рибљих специјалитета уживаће у фиш-паприкашу. Направљен од рибљег меса богато зачињеног црвеном паприком, рибљи паприкаш представља изузетно пикантно јело које се служи преливено преко широких домаћих резанаца.
Умерена клима у Србији погодује узгајању различитих врста поврћа. Познато је да српски домаћини и домаћице умеју да направе многа јела од паприке, док краставци, лук и разне врсте парадајза често завршавају у некој од укусних салата.
У Србији се гаји купус изузетног квалитета, а кисели купус представља неизбежну намирницу на зимској трпези. Може се јести самостално као салата, али најчешће је део традиционалних јела без којих је тешко замислити српску кухињу. Због танких савитљивих листова посебно је цењен купус из области Футога на северу земље, због чега је футошки купус заштићеног географског порекла.
Од футошког купуса прави се најбоља сарма, традиционално српско јело с месом, пиринчем и киселим купусом. Пиринач се пропржи с црним луком и месом, а затим се све увије у лист киселог купуса и динста на лаганој ватри. Комбинација укуса гарантује врхунски ужитак.
Још једна одлична комбинација меса и поврћа – подварак –прави се од ситно насецканих резанаца киселог купуса који се прже с црним луком. Ради бољег укуса, у смесу се могу додати и сечени комади сланине. Овако спремљен специјалитет ставља се у рерну, па се добро запечен служи с ћурећим или прасећим печењем.
Од киселог купуса и разних врста меса прави се и чорбаст свадбарски купус, посебно цењен на југу Србије. Кува се у великом земљаном лонцу пар сати, а у смесу се додају и црни лук, зачини, као и неколико врста меса (овчије, говеђе, свињско, и обавезно неко суво месо). Традиционално се сервира у земљаним посудама уз квалитетно црно вино.
Јела с роштиља готово да су постала синоним за српску традиционалну кухињу. Налазе се на свакој трпези и служе се у свакој прилици – на улици, на породичном ручку, на великим прославама... Међу многим јелима с роштиља – као што су ражњићи, вешалице, кобасице... – посебно се издвајају јела прављена од мешаног меса, а међу њима пљескавице и ћевапчићи заузимају специјално место.
Пљескавица се прави се од јунећег меса и зачина, а изгледом подсећа на хамбургер. Постоји их више врста те се тако можете одлучити за љуту пљескавицу или гурманску варијанту с сланином. Специјалитет од млевеног меса ваљкастог облика – ћевап, незаобилазно је јело на српској трпези. Прави се од јунећег или мешаног млевеног меса, са специјалном комбинацијом зачина, а сервира се у малим лепињама уз црни лук, јогурт или кисело млеко.
Иако се ћевапи с уживањем једу широм Србије, они из Новог Пазара и Лесковца сматрају се правим деликатесом.
Специјалитет југа Србије, лесковачка мућкалица, прави се од меса и поврћа. Ситно сецкано месо с роштиља меша се тј. „мућка” с поврћем и зачинима, да би се затим запекло у земљаном суду који јелу даје јединствен укус.
Хлеб од кукурузног брашна - проја - служи се као додатак јелима, али се може јести и самостално с намазом од сира и кајмака. Проја је неизоставан део српског предјела које се састоји од пуног тањира лепо аранжираних танко сечених листића пршуте, печенице, кобасице, кованих јаја, љуте папричице и младог лука.
Млеко и млечни производи чине основу српске кухиње још од средњег века. Развијено сточарство погодује производњи млека и сира, те не чуди што многи предели у Србији имају своју аутентичну врсту. Тако овде можете пробати сомборски, сјенички, пиротски сир... Сир се једе с хлебом и пројом, у оквиру предјела или у салати, а посебно је цењена пита од сира – гибаница.
Гибаница – готове коре надевене с доста сира, јаја и кајмака, једно је од омиљених предјела у нашој земљи, а често се једе и самостално нпр. за доручак. Поред гибанице, у Србији можете пробати и бројне друге врсте пита као што су пита од меса, зеља, кромпира, печурака, али и пите са слатким воћним надевима.
