Neodoljivo ukusna i izuzetno pikantna srpska jela pravi su užitak za sva čula. Stanovnici Srbije uživaju u pripremi i konzumiranju hrane, često praveći tradicionalne specijalitete po starim porodičnim receptima koji se prenose s generacije na generaciju. Obilan srpski ručak ne može se zamisliti bez ukusnog predjela, posle koga ide čorba ili supa, kao i glavno jelo od povrća i mesa, kuvano na laganoj vatri, zapečeno u zemljanim posudama ili spremljeno na roštilju.
Reke koje teku kroz Srbiju nepresušan su izvor ribe – ona se kod nas, kao i svuda u svetu, sprema na više načina (dimi se, prži, kuva, peče na roštilju) kako bi se od nje napravila razna ukusna jela. Vešti ribolovci ovde love šarana, kečigu, smuđa, pastrmku, štuku i mnoge druge vrste. Od sveže ulovljene ribe pravi se riblja čorba koja se često služi na početku obilnog ručka u Srbiji.
Kuvari kažu da se najbolja riblja čorba pravi od više vrsta kvalitetne ribe, a svaki iskusan alas u Srbiji ima svoju kombinaciju začina koja ribljoj čorbi daje odgovarajući šmek i ljutinu.
Ljubitelji ribljih specijaliteta uživaće u fiš-paprikašu. Napravljen od ribljeg mesa bogato začinjenog crvenom paprikom, riblji paprikaš predstavlja izuzetno pikantno jelo koje se služi preliveno preko širokih domaćih rezanaca.
Umerena klima u Srbiji pogoduje uzgajanju različitih vrsta povrća. Poznato je da srpski domaćini i domaćice umeju da naprave mnoga jela od paprike, dok krastavci, luk i razne vrste paradajza često završavaju u nekoj od ukusnih salata.
U Srbiji se gaji kupus izuzetnog kvaliteta, a kiseli kupus predstavlja neizbežnu namirnicu na zimskoj trpezi. Može se jesti samostalno kao salata, ali najčešće je deo tradicionalnih jela bez kojih je teško zamisliti srpsku kuhinju. Zbog tankih savitljivih listova posebno je cenjen kupus iz oblasti Futoga na severu zemlje, zbog čega je futoški kupus zaštićenog geografskog porekla.
Od futoškog kupusa pravi se najbolja sarma, tradicionalno srpsko jelo s mesom, pirinčem i kiselim kupusom. Pirinač se proprži s crnim lukom i mesom, a zatim se sve uvije u list kiselog kupusa i dinsta na laganoj vatri. Kombinacija ukusa garantuje vrhunski užitak.
Još jedna odlična kombinacija mesa i povrća – podvarak –pravi se od sitno naseckanih rezanaca kiselog kupusa koji se prže s crnim lukom. Radi boljeg ukusa, u smesu se mogu dodati i sečeni komadi slanine. Ovako spremljen specijalitet stavlja se u rernu, pa se dobro zapečen služi s ćurećim ili prasećim pečenjem.
Od kiselog kupusa i raznih vrsta mesa pravi se i čorbast svadbarski kupus, posebno cenjen na jugu Srbije. Kuva se u velikom zemljanom loncu par sati, a u smesu se dodaju i crni luk, začini, kao i nekoliko vrsta mesa (ovčije, goveđe, svinjsko, i obavezno neko suvo meso). Tradicionalno se servira u zemljanim posudama uz kvalitetno crno vino.
Jela s roštilja gotovo da su postala sinonim za srpsku tradicionalnu kuhinju. Nalaze se na svakoj trpezi i služe se u svakoj prilici – na ulici, na porodičnom ručku, na velikim proslavama... Među mnogim jelima s roštilja – kao što su ražnjići, vešalice, kobasice... – posebno se izdvajaju jela pravljena od mešanog mesa, a među njima pljeskavice i ćevapčići zauzimaju specijalno mesto.
Pljeskavica se pravi se od junećeg mesa i začina, a izgledom podseća na hamburger. Postoji ih više vrsta te se tako možete odlučiti za ljutu pljeskavicu ili gurmansku varijantu s slaninom. Specijalitet od mlevenog mesa valjkastog oblika – ćevap, nezaobilazno je jelo na srpskoj trpezi. Pravi se od junećeg ili mešanog mlevenog mesa, sa specijalnom kombinacijom začina, a servira se u malim lepinjama uz crni luk, jogurt ili kiselo mleko.
Iako se ćevapi s uživanjem jedu širom Srbije, oni iz Novog Pazara i Leskovca smatraju se pravim delikatesom.
Specijalitet juga Srbije, leskovačka mućkalica, pravi se od mesa i povrća. Sitno seckano meso s roštilja meša se tj. „mućka” s povrćem i začinima, da bi se zatim zapeklo u zemljanom sudu koji jelu daje jedinstven ukus.
Hleb od kukuruznog brašna - proja - služi se kao dodatak jelima, ali se može jesti i samostalno s namazom od sira i kajmaka. Proja je neizostavan deo srpskog predjela koje se sastoji od punog tanjira lepo aranžiranih tanko sečenih listića pršute, pečenice, kobasice, kovanih jaja, ljute papričice i mladog luka.
Mleko i mlečni proizvodi čine osnovu srpske kuhinje još od srednjeg veka. Razvijeno stočarstvo pogoduje proizvodnji mleka i sira, te ne čudi što mnogi predeli u Srbiji imaju svoju autentičnu vrstu. Tako ovde možete probati somborski, sjenički, pirotski sir... Sir se jede s hlebom i projom, u okviru predjela ili u salati, a posebno je cenjena pita od sira – gibanica.
Gibanica – gotove kore nadevene s dosta sira, jaja i kajmaka, jedno je od omiljenih predjela u našoj zemlji, a često se jede i samostalno npr. za doručak. Pored gibanice, u Srbiji možete probati i brojne druge vrste pita kao što su pita od mesa, zelja, krompira, pečuraka, ali i pite sa slatkim voćnim nadevima.
