Kao neizostavni deo svakog slavlja (rođenja, krštenja, venčanja...), rakija je piće s kojim domaćini dočekuju i ispraćaju drage goste.
Pravi se destilovanjem raznih vrsta voća. Tako u Srbiji možete probati rakiju od dunje, kajsije, maline, grožđa, jabuke... U zavisnosti od količine alkohola mogu biti blage ili ljute, a one sa većim sadržajem šećera, kao što je kajsijevača, omiljene su među lepšim polom. Ritual pravljenja rakije zadovoljstvo je za celu porodicu, ali i članove komšiluka.
Najpoznatija među rakijama je šljivovica, koju u Srbiji pravi gotovo svako seosko domaćinstvo. Srbija je jedan od najvećih svetskih proizvođača šljiva, a čak 70% roda koristi se za proizvodnju šljivovice. Pravi se od fermentisane komine, kljuka ili soka od šljive na stari proveren način.
Jedanput destilovana rakija sa malim sadržajem alkohola, naziva se još i meka i koristi se za pravljenje Šumadijskog čaja. Kada se postupak destilacije ponovi, dobija se rakija prepečenica čiji procenat alkohola obično iznosi oko 40% do 45%, a ponekad seže i do 70%.  S protokom vremena rakija je sve bolja, te je rakija stara nekoliko decenija posebno cenjena.
Na planini Zlatibor nalazi se selo Šljivovica, nazvano po čuvenom srpskom piću, a rakija spremljena po recepturi iz ovog sela dobila je od Evropske komisije geografski sertifikat, kao prvi srpski brend sa zaštićenim geografskim poreklom.
Rakija od šljive sa dodatkom bobica kleke - klekovača, specijalitet je zapadne Srbije, dok se u okolini grada Požege pravi šljivovica od autohtone sorte požegače, takođe zaštićenog geografskog porekla.
Tradicionalan način serviranja rakije podrazumeva i poseban pribor, te se tako nacionalni napitak broj jedan pije iz litrića, čokanjčića, čutura, dok se meka rakija pije iz rukatke – čašice sa rukohvatom.