Planina Rudnik, koja svojim širokim masivima dominira centralnom Srbijom i Šumadijom, naziv je dobila po velikom bogatstvu ruda olova i cinka koje se i danas ovde eksploatišu.
Burna istorija ove planine na kojoj su još stari Rimljani rudarili, vidljiva je u brojnim tragovima materijalne kulture iz antičkog i srednjevekovnog perioda. Za Rudnik su se borili i srpski vladari i feudalci, a interesantno je i da je dinar kralja Dragutina, prvi srpski dinar sa ćiriličnim natpisom, kovan upravo na Rudniku.
Danas, Rudnik predstavlja popularno odmaralište koje svojom prelepom prirodom i bogatstvom kulturno-istorijskih znamenitosti privlači turiste iz svih krajeva sveta.
Rudnik je planina izuzetne prirodne lepote obrasla gustim bukovim, javorovim i hrastovim šumama, ispresecana bistrim potocima i zelenim proplancima. U nižim predelima Rudnika posetioci mogu sresti zečeve, fazane, jarebice dok su u višim predelima nastanjene divlje svinje, srne, lisice i kune.
Planina koja predstavlja čvorište između slivova Zapadne i Velike Morave i Kolubare, bogata je rekama među kojima su najveće Despotovica i Gruža. Raznovrsnost ribljih vrsta ne zaostaje za divljači te tako možete videti mrenu, krkušu, zeleniku, klen i brojne druge vrste kako mirno plivaju ovim vodama. Na Rudniku se nalaze i brojna lovišta koja pružaju mogućnost lova na visoku i sitnu divljač.
Prijatna vazdušna strujanja, velika osunčanost tokom godine, kao i visoka jonizacija vazduha imaju povoljan uticaj na zdravlje posetilaca. Ovo blagotvorno dejstvo boravka na Rudniku, primećeno je još davne 1922. godine kada je Rudnik i proglašen vazdušnom banjom.
Pešačenje stazama Rudnika pruža neizmerno zadovoljstvo planinarima, pogotovo onima koji se osmele da osvoje neke od najvećih vrhova ove planine. Među njima, najteže je pokoriti Cvijićev vrh, najviši vrh Šumadije visine 1.132 metra, ali ni vrh Ostrvica, oštra vulkanska kupa strmih padina, ne predstavlja ništa manji izazov.
Na Ostrvici (ili Ostrovici kako je još nazivaju) možete obići i ostatke malog srednjevekovnog župskog grada, koji se izdiže na 800 metara visokom kamenom visu. Osim pešačkih, na planini postoji i nekoliko biciklističkih staza koje vam omogućavaju da istražite svaki pedalj ove predivne planine.
Planinarski dom, Šumska kuća i „Neda” glavni su smeštajni objekti na Rudniku u kojima se možete odmoriti i isprobati lokalne specijalitete.
A ljubitelje sporta obradovaće otvoreni i zatvoreni bazeni kao i mnogobrojni sportski tereni – za fudbal, rukomet, košarku i odbojku.
Na Rudniku su nekada davno živeli stari Rimljani, koji su na ovom mestu gradili hramove i rudarske kolonije. Tako posetioci planine mogu videti stara rudarska okna i ostatke rimskog hrama Boginje Majke Zemlje – TERA MATRIS – u kome su se rudari molili za bezbednost pre ulaska u okno.
A na južnim padinama Rudnika smešten je manastir Vraćevšnica, izgrađen u 15. veku, u kome je doneta odluka o podizanju Drugog srpskog ustanka. Na ustanak podignut 1815. godine u obližnjem gradiću Takovu podseća i memorijalni kompleks posvećen ovom događaju.
Nastavite put kroz istoriju ovoga kraja posetom obližnjem Mauzoleju na Oplencu. Ovo velelepno zdanje pružiće vam uvid u život i rad srpske kraljevske porodice Karađorđević.
Nedaleko od Rudnika, na prostoru Ovčarsko-kablarske klisure, nalazi se čak dvanaest manastira izgrađenih tokom 14. i 15. veka. Seoski turizam na planini izuzetno je razvijen. U brojnim seoskim domaćinstvima ovoga kraja možete iskusiti autentičnu atmosferu srpskog sela dok budete uživali u čistom planinskom vazduhu, tišini i tradicionalnim specijalitetima.
