Čačak je grad prepoznatljiv po očuvanim ambijentalnim arhitektonskim celinama, koje kombinuju stare tipove gradnje s elementima savremene arhitekture. Smešten između planina Jelice na jugu, Ovčara i Kablara na zapadu i Vujna na severu, okružen je netaknutim bogatstvima flore i faune.
Prelepa priroda u Ovčarsko-kablarskoj klisuri kao i planine – Ovčar i Kablar, meandri Zapadne Morave, samo su neki od razloga da posetite ovaj grad i njegovu okolinu.
Postoje dokazi da su u tom području živeli ljudi još pre 5.000 godina. Dakle, život na ovom prostoru odvija se gotovo neprestano od tog doba do danas, o čemu svedoči bogato spomeničko nasleđe koje seže daleko u prošlost. O periodu bronzanog i gvozdenog doba govore predmeti pronađeni u nekropolama pod humkama, dok su artefakti pronađeni u ilirskim kneževskim humkama. U antičko doba ovde su živeli, radili i uživali stari Rimljani.
Kako biste osetili bar deo atmosfere tog velikog carstva, posetite ostatke Rimskih termi koje su otkrivene u samom centru Čačka. Čačak kakav danas poznajemo, osnovao je srpski župan Stracimir, brat Stefana Nemanje, koji je ne slučajno ovaj grad izabrao za svoju prestonicu. Za današnji izgled Čačka umnogome je zaslužan nagli razvoj koji je grad zadesio u drugoj polovini 19. veka.
Danas je to privredni, obrazovni, kulturni i turistički centar, koji je ujedno i središte celog Moravičkog okruga, a svake godine privlači na hiljade gostiju željnih da saznaju što više o njegovoj bogatoj istoriji, kulturi i očuvanoj prirodi.
Burna istorija Čačka ostavila je brojna svedočanstva, kako u samom gradu tako i u njegovoj okolini. U centru grada nalaze se Rimske terme, ostaci kasnoantičkog kupatila, u kome su stari Rimljani provodili svoje slobodno vreme. Nedaleko od centra videćete i Bogorodicu Gradačku, najstariju crkvu u Čačku. Izgrađena još u 12. veku, ova crkva predstavlja jedan od najlepših primera srednjevekovne arhitekture ovog kraja. Crkva koja je više puta rušena i dorađivana, svoj sadašnji izgled duguje opsežnoj rekonstrukciji iz 19. veka. Brojnim žrtvama Prvog svetskog rata podignut je čuveni Spomenik ratnicima četiri vere. Spomenik iz 1934. godine, posvećen je kako srpskim tako i neprijateljskim vojnicima a karakterišu ga četiri simbola – pravoslavni i katolički krst, islamski polumesec i Davidova zvezda kojima su obeležene četiri strane piramide od plavog kamena.
Ljubiteljima i poznavaocima umetnosti Čačak je poznat kao rodno mesto jedne od najboljih srpskih slikarki – Nadežde Petrović. Začetnica modernog srpskog slikarstva, prepoznatljiva je po slikama snažnih ekspresija i upečatljivih boja. Tokom posete ovom gradu obavezno posetite galeriju koja nosi njeno ime i upoznajte se sa stvaralaštvom čuvene slikarke ali i s delima drugih umetnika s ovih prostora.
Nezaobilazna kulturna znamenitost u gradu je i Narodni muzej u kome se čuvaju najvažniji predmeti iz istorije ovog kraja – od neolita do Drugog svetskog rata.
Ukoliko želite da svoju posetu provedete aktivno, Čačak vas neće razočarati jer ovo je grad s brojnim sportskim terenima i objektima gde se često organizuju takmičenja dostupna i amaterima.
Na samo nekoliko kilometara od Čačka nalaze se banje, sela, manastiri i kulturno-istorijski spomenici, te ne čudi da mnogi posetioci odluče da svoj boravak obogate i ponekim izletom van grada.
Obližnje planine Ovčar i Kablar pružaju priliku za uživanje na čistom vazduhu i imaju sve što vam je potrebno za aktivan odmor. Brojne planinarske staze na Ovčaru i Kablaru, budući da su podeljene po težini savlađivanja, odgovaraće gostima svih generacija. Ukoliko žudite za dodatnim uzbuđenjem, možete se upisati i na časove alpinizma ili se provozati planinama brdskim biciklom.
Reka Zapadna Morava, koja teče između ove dve planine, omogućiće vam uživanje u pogledu na planinske pejzaže i na okolne manastire iz čamca, kajaka ili sa splava. Između ove dve planine, u Ovčarsko-kablarskoj klisuri nalazi se jedinstvena zajednica manastira koje su srpski kaluđeri izgradili na ovom skrovitom mestu, bežeći od turskih osvajača. Blagoveštenje, Jovanje, Ilinje, Nikolje, Preobraženje, Sretenje, Sv. Trojica, Uspenje, Vavedenje, Ježevica, Stjenik i Vujan imena su dvanaest manastira izgrađenih u 14. i 16. veku a zbog njihove međusobne blizine lako ih možete obići u samo jednom danu.
Za savršen spa-vikend spustite se do Atomske i Ovčar banje, i uživajte u mineralizovanoj termalnoj vodi i brojnim velnes programima. A ukoliko želite da doživite autentičnu seosku atmosferu, treba da posetite jedno od tipičnih planinskih sela u okolini Čačka i Dragačeva, gde može uživati u idiličnim predelima, čistom vazduhu i zdravoj hrani proizvedenoj na ovom području.
Za prave hedoniste nezaobilazna je poseta Dragačevskom saboru trubača, muzičkoj manifestaciji koja okuplja na desetine hiljada posetilaca iz celog sveta. Tokom nekoliko dana trajanja festivala, mala varošica Guča postaje centar zabave gde se igra i peva do zore uz sjajnu tradicionalnu muziku, ukusnu hranu i nezaboravnu atmosferu.
U gradu postoji nekoliko restorana i splavova koji u svojoj bogatoj ponudi sadrže i specijalitete ovdašnje kuhinje – poput čačanskog pečenja i kajmaka, svadbarskog kupusa, rakije prepečenice… Tako u kultnoj kafani „Car Lazar”, osnovanoj 1883. godine, možete naručiti proju, čvarke, prebranac ili škembiće. Dok će vas u „Minićevoj kući”, „Jeličkom dukatu” i drugim destilerijama poslužiti brojnim vrstama čačanske ljute rakije napravljene na tradicionalan način.
Po izvrsnoj nacionalnoj kuhinji poznata su seoska domaćinstva, te tako oni koji se nađu u restoranu Erić u Mrčajevcima ili domaćinstvu Prodanović na planini Jelici, pored čistog vazduha i mirne atmosfere mogu uživati i u svadbarskom kupusu, čačanskoj proji, kačamaku ili kajmaku.
Svadbarski kupus, specijalitet ovog kraja, spravlja se od kiselog kupusa i mesa koji se dugo dinstaju zajedno u zemljanom loncu. U čast omiljenog jela na ovdašnjoj trpezi, meštani čačanskog sela Mrčajevci organizuju poznatu manifestaciju pod nazivom Kupusijada.
Čačanska proja i kačamak spremaju se od stare sorte kukuruza koja je u narodu dobila ime osmak jer svaki klip ima zrna u osam redova. Od ovog belog kukuruza karakterističnog ukusa nastaje jedinstvena proja koja najbolje „ide” uz čačanski kajmak dobijen od mleka goveda s okolnih planina.
