Главни град аутономне покрајине Косово и Метохија – Приштина – налази се на североисточном ободу косовске котлине. У околини можете видети скуп православних манастира који су део Унескове листе светске културне баштине, али и неке од најрепрезентативнијих примера средњовековне османске архитектуре.
А када обиђете све што Приштина нуди, обавезно пођите на једнодневан излет на планину Грмију или до оближњег језера Грачаница и уживајте у природним благодетима овог краја.
Град Приштина налази се на територији АП Косово и Метохија која је тренутно под управом УНМИК-а.
Остаци насеља из неолитског доба који се налазе у непосредној близини Приштине, недвосмислено говоре о присуству људских насеља на овим пределима још од праисторије.У античко доба, у околини Приштине налазио се римски град Вицијанум, а недалеко од оближњег града Грачанице налази се римско утврђење саграђено у време императора Трајана у 2. веку. Град занимљиве историје која сеже чак до неолита и античких времена, представљао је државно и духовно средиште средњовековне Србије. Бројни културно-историјски споменици и средњовековни манастири у близини Приштине представљају културно благо које посетиоцима приближава архитектуру и уметност, али и снажну повезаност цркве и државе у 12. и 13. веку. Недалеко од града одиграла се и Косовска битка, значајна за историју српске средњовековне државе.
Прави процват Приштина доживљава у 14. и 15. веку, када постаје један од рударско-трговачких центара на путу између Цариграда и Дубровника. И дан-данас Приштина стоји на раскрсници важних путева који из Србије воде ка Македонији, Црној Гори и Албанији.
У Приштини се преплићу утицаји народа који су током векова живели на њеном простору, те не чуди велик број како исламских тако и православних светиња у граду и околини.
Једна од најлепших туристичких атракција у самом језгру града јесте Царска џамија изграђена у 15. веку, која се одликује изузетно хармоничним пропорцијама. Једноспратна зграда с куполом, високим минаретом и покривеним тремом представља типичан пример османско-брусанског типа градње на овом поднебљу.
Таш-џамија и стара Сахат-кула која се издиже у језгру културно историјског центра Приштине, такође представљају репрезентативне примере османске архитектуре средњег века. Посета кући Еминџика која је изграђена у 19. веку пружиће вам увид у то како су на овим просторима живели богаташи тог доба.
Зграда Народне библиотеке у Приштини из 1982. године привлачи пажњу посетилаца сферичним куполама које су инспирисане структуром пчелињег саћа. Дело хрватског архитекте Андрије Мутњаковића, добило је статус „чуда архитектуре модерне” – као грађевина јединственог стила коју треба сачувати за будуће генерације.
Нагли развој града и индустријализација након Другог светског рата претворили су градић оријенталног изгледа у модеран град. Преплитање средњовековних грађевина и модерне архитектуре стварају еклектичан амбијент којем се посетиоци стално враћају.
Обилазак овог краја наставите посетом једном од најлепших српских средњовековних светиња, манастиру Грачаница. Од оригиналног манастирског комплекса који је српски краљ Милутин подигао 1321. године остала је очувана црква посвећена Благовештењу.
Ову импресивну грађевину, чија основа формира облик крста, краси упечатљива фасада изграђена од наизменично постављених редова опеке и камена. Грачаничке фреске одлично су очуване и одликују се разноврсношћу мотива. Тако унутар манастира можете видети бројне сцене из живота светитеља и приказе прича из Библије. На улазу у цркву дочекаће вас портрети ктитора краља Милутина и његове жене Симониде, а унутар саме цркве чак 16 портрета припадника династије Немањића. Манастир Грачаница се, заједно с Пећком патријаршијом и Црквом Богородице Љевишке у Призрену, као и манастиром Дечани из 14. века, налази на Унесковој листи светске културне баштине.
Недалеко од манастира налази се Грачаничко језеро, из којег се град снабдева водом, а представља још једно од савршених места за излет.Околина Приштине пружа одличне услове за лов и риболов.
Оближње ловиште Липовица, богато је крупном дивљачи – јеленом, срном, дивљом свињом, муфлоном и зецом, док на планинама Козница и Гоља можете уловити још и фазана, јаребицу и дивљу патку. Локалне реке – Ситница, Лаб и Дреница богате су сомом и шараном, док прелепим Батлајским језером пливају штуке и калифорнијске пастрмке.
Планина Грмија простире се источно од Приштине и с надморском висином која не прелази 1.100 метара представља омиљено излетиште и центар рекреације за становнике и госте овог града.Својеврсно историјско обележје овог краја је и споменик на Газиместану, подигнут на месту где је вођен Косовски бој 1389. године, који је најавио нову еру у српско-турским односима.
У кухињи приштинског краја мешају се турски, албански и српски утицаји. Гастрономија укључује разноврсна јела од јагњетине, кисело млеко, али и пите „филије” и „топлије” као и различите врсте сирева...
У оближњој Грачаници, бројни етно-ресторани у летњим месецима служе укусне пуњене паприке, тиквице и парадајз које је најбоље јести уз врућу косовску погачу и уз чашицу ракије.
У локалним манастирима можете пробати вина која монаси праве од грожђа из сопствених винограда. Овде можете купити и друге њихове производе као што су мед, ракија и чај.
Турски утицаји посебно су видљиви у десертима који се по традиционалном рецепту праве у многим ресторанима и посластичарницама у Приштини и околини. Алве, баклаве и туфахије овде имају исти укус као и пре више векова. Мајстори с Косова цењени су као најбољи посластичари широм Србије, а познати су по справљању сладоледа, ишлера, шампита и шећерлема. А уз неодољиве десерте с Косова, испробајте и традиционално безалкохолно пиће од кукуруза – бозу.
