Окружен висовима Голије, Рогозне и Пештерске висоравни, у истоименој котлини лежи Нови Пазар – град у коме се преплићу утицаји истока и запада, хришћанства и ислама. Због тога не чуди да је Нови Пазар с околином богат како православним, тако и исламским светињама.
Остаци средњевековне архитектуре овога краја имају велики национални, регионални али и међународни значај. Осим изузетних културних вредности и грађевина под заштитом Унеска, Нови Пазар красе и обронци планине Голије, парка природе у оквиру кога је Унеско прогласио Резерват биосфере Голија–Студеница.
Због изузетног географског положаја на раскршћу цивилизација и трговачких путева, становништво овога предела од давнина се бави трговином као основним занимањем због чега је град и добио име– Нови Пазар.
Током историје, Нови Пазар припадао је Зети, Византији, Мађарској, Босни, Аустроугарској, Турској… Шетајући улицама овог града проћи ћете кроз места кроз која су пролазили славни освајачи у својим походима на запад, као што су византијски цар Манојло Комнин и султан Мехмед Фатих II.
Некадашња престоница немањићке државе Рашке, која је од XV па све до почетка XX века била седиште oтоманског Новопазарског Санџака, и данас с поносом чува наслеђе које су јој оставили како српски средњевековни владари, тако и султани Отоманског царства.
Иако је данас Нови Пазар модеран град и универзитетски центар, са спортским објектима и вишеспратницама, проласком кроз Стару чаршију или уласком у једну од чувених новопазарских посластичарница осетићете дух старих времена и шарм града који не бледи.
У самом центру Новог Пазара приметићете остатке старог турског јавног купатила Хамама, које је у 15. веку саградио Иса-бег Исхаковић. Испод 11 купола хамама налази се 11 просторија међу којима су и свлачионица и просторија за грејање воде. Прави драгуљ новопазарске архитектуре јесте и
Алтун-алем џамија које је име добила по драгом камену алему. Ову џамију је у 16. веку саградио Муслихедин Абдул Гани, познат и као Мујезин хоџа Ал Медини, један од најобразованијих људи тог времена. Џамија која је изузетно очувана, заједно с градском чаршијом чини историјску амбијенталну средину која посетиоце враћа у време када је Нови Пазар уживао статус шехера.
Манастир Ђурђеви ступови на брду изнад Новог Пазара представља један од најлепших православних манастира из 12. века. Његов значај препознаo је Унеско те га је заједно с манастиром Сопоћани, Петровом црквом и остацима тврђава Рас и Градина, под заједничким називом „Стари Рас са Сопоћанима” уврстио у Светску листу културне баштине. У манастиру Сопоћани чувају се мошти краља Стефана Уроша I и део моштију светих лекара Козме и Дамјана. Манастир је познат и по фрескама међу којима се посебно истиче – Успење пресвете Богородице која је проглашена за најлепшу фреску средњег века на светској изложби у Паризу 1961. године. Изграђена на темељима ранохришћанске цркве и много пута дограђивана током векова, једна од најстаријих цркава на Балкану – Петрова црква, представља еклектичан спој архитектонских утицаја различитих епоха. Са спољне стране окружена је некрополама, док ће вас унутар цркве дочекати фрагменти фресака неописиве лепоте из чак три различита периода: из 9. и 10. века, с краја 12. века и из последње деценије 13. века.
Градска тврђава на обали реке Рашке некада је служила за одбрану града од непријатеља. Уз северни бедем, данас се налази релативно добро очувана кула осматрачница саграђена почетком 17. века, позната под именом Стара извидница или Кула мотриља.
Док сте у Новом Пазару, обавезно посетите и Амир-агин хан саграђен у 18. веку који је у својој механи, али и собама на спрату, дочекивао бројне трговце који су с товарима из Скопља ишли ка Дубровнику.
На само 32 километра од Новог Пазара налази се Голија, парк природе који је заједно с оближњим манастиром Студеница уврштен у Унесков програм „Човек и биосфера”. Пешачећи уређеним стазама кроз планину, бићете окружени с преко 1.000 биљних и животињских врста које овде живе. Ушушкана између планина Јадовник, Златар, Озрен, Гиљева, Зилидар, Јавор и Голија, налази се Пештерска висораван која представља прави мали рај за љубитеље нетакнуте природе. Без обзира на то да ли ћете се одлучити за алпско или нордијско скијање, за брдски бициклизам или мотоциклистичке авантуре, Пештерска висораван нуди садржајан одмор за људе различитих афинитета.
Недалеко од Новог Пазара налази се и Сјеница, која је због јединствене микроклиме добила титулу „најхладнијег града у Србији”. Сјеничко језеро идеално је за купање, сплаварење, вожњу кајака или једноставно уживање у погледу на вијугаве меандре Увца.
Након активног одмора на планинама, проведите релаксирајући викенд у Новопазарској бањи коју су као лечилиште користили још стари Римљани. Данас она представља модеран велнес-центар с базенима, изворима минералне воде, старим турским купатилом и великим уређеним парком идеалним за шетњу.
Утицај Турске видљив је како у архитектури, тако и у гастрономији Новог Пазара. Своју посету не смете окончати док не пробате чувене ћевапе и мантије, специјалитете који готово да су постали амблем овога краја.
Ћевапи од чисте јунетине некада су се справљали на улици. Данас свака ћевабџиница има свој породични рецепт – те овде можете пробати Јонузове, Сакове, Бекове, Рилетове и друге ћевапе и изабрати вама омиљенe. Питице састављене од малих комада филованог теста – „мантије”, због изразито старе рецептуре уписане су на Листу нематеријалног културног наслеђа Србије. У оригиналу мантије се филују говеђим месом, али поред ових изворних, широм града можете пробати и „модерније” верзије са сиром и зељем.
Србија је позната као земља с развијеном културом испијања кафе, а нигде се у кафи не ужива као у новопазарском крају. Скувана у бакарној џезви, с мехурићима на врху, кафа у Новом Пазару поседује укус који ниједна машина за кафу не може да имитира. Уживање у кафи употпуниће јединствена презентација која укључује малу шољицу – филџан из које се кафа лагано испија, посебну посуду са шећером, као и комадић ратлука за потпун угођај. Уз кафу одлично иду традиционални дезерти изузетне слаткоће – туфахије, баклаве, урмашице, тулумбе, ћетен и тахан-алва и слатки суџуци – засладиће вам живот као ниједан дезерт до сада.
У селима у околини Сјенице где краве и овце сваког дана иду на испашу, добија се млеко изузетног квалитета од кога се касније справљају специјалитети карактеристични за овај крај. Овде можете уживати и у укусима јагњетине, као и суџука, разних пита и хељдиних хлебова.
