На левој обали Дунава, недалеко од Панчева, налази се најстарије налазиште културе неолита у Србији. Њени почеци сежу до 5.000 година пре нове ере, а касније ће је сменити напреднија винчанска култура, чије остатке можете видети у селу Винча, с друге стране реке.
У Старчеву су пронађени најранији знаци живота неолитског човека. Основу егзистирања на овим просторима чинили су гајење пољопривредних култура (пшенице, јечма и проса), као и узгајање стоке – углавном оваца, коза и говеда. Јаме-земунице елипсоидног и кружног облика и величине 2–6 метара, биле су дом људима тог доба. Овде су живели, радили, спавали и кували – о чему сведоче и пећи које су пронађене у две земунице. На локалитету су откривени и бројни гробови с покојницима у згрченом положају, смештени међу земуницама. Камено и коштано оруђе и оружје нађено на локалитету некада је коришћено за производњу, лов и одбрану.
Међу бројним артефактима старчевачке културе, по рафинираности израде издвајају се предмети од керамике који у великој мери подсећају на данашње чиније или вазе. Керамички предмети велике лепоте, већином су кружног облика, с белим, црним и црвеним мотивима. Старчевачка керамика од велике је научне вредности јер омогућава бољи увид у порекло и правце кретања носилаца неолитских култура у Подунављу, Грчкој и на Блиском истоку.
Због изузетног значаја откривених артефаката, читава култура из периода старијег неолита на простору централног Балкана добила је име старчевачка култура. Артефакте старчевачке културе можете видети у Народном музеју у Београду.