Uneskova lista „Pamćenje sveta” skup je dokumentarističke građe koja zbog velikog značaja za čovečanstvo uživa međunarodni ugled i zaštitu.
Među brojnim dokumentima, rukopisima, arhivama i kolekcijama iz svih krajeva sveta, na svetsku listu upisani su i dokumenti koje možete videti u srpskim muzejima i arhivima – Miroslavljevo jevanđelje, Arhiva Nikole Tesle i Telegram objave rata Austrougarske Srbiji.
Najstariji dokument iz Srbije koji je svoje mesto našao na Uneskovoj listi je bogoslužbena knjiga koja je po naredbi kneza Miroslava ispisana i ukrašena davne 1180. godine. Jevanđelistar s oslikanim minijaturama velike lepote, jedan je od prvih sačuvanih srpskih ilustrovanih rukopisa pisanih ćirilicom iz 12. veka.
Ručno pisan perom i mastilom crne boje, tekst ovog službenika podeljen je u dve kolone, dok su naslovi pisani crvenom bojom. Veliku estetsku vrednost dokumentu daje gotovo 300 ilustracija s religioznom tematikom – minijature ukrašene zlatom i obojene četkicom u crvenu, zelenu, žutu i belu boju. Osim umetničke vrednosti, ove minijature imaju i veliki istorijski značaj, jer kombinacija elemenata istočne (vizantijske) i zapadne (italijanske) tradicije simbolizuje raskid sa staroslovenskim predanjem.
Miroslavljevo jevanđelje, izuzetan pisani spomenik svetske kulture, možete videti u Narodnom muzeju u Beogradu, dok se fototipska izdanja u tiražu od 299 primeraka čuvaju u elitnim bibliotekama širom sveta.
Jedan od najvećih naučnika 20. veka, Nikola Tesla, pronalaskom obrtnog magnetnog polja, indukcionog motora, polifazne naizmenične struje, generatora i kompletnog sistema proizvodnje i distribucije električne energije, dao je nemerljiv doprinos nauci i tehnologiji.
Nakon smrti, za sobom je ostavio bogatu arhivu koja broji preko 16 hiljada originalnih dokumenata, 1.200 istorijsko-tehničkih eksponata, preko 1.000 planova, kao i 1.500 fotografija i gotovo 2.000 knjiga i časopisa. Arhiva čuvenog naučnika čuva se u Muzeju Nikole Tesle gde možete videti i neke od njegovih najvažnijih pronalazaka kao što su Kolumbovo jaje, Teslin transformator ili indukcioni motor, ali i mnoge predmete iz njegovog privatnog života.
Bogata zaostavština Nikole Tesle od velikog je značaja za istraživače, naučnike, pronalazače, ali i za članove pokreta za očuvanje životne sredine i istraživanja čistih izvora energije.
Telegram koji je 28. jula 1914. godine poslat iz Beča srpskom ministru inostranih poslova u Nišu, označio je i formalno početak Prvog svetskog rata, koji će trajati četiri godine i odneti milione života. Objava rata Austrougarske Srbiji sastoji se od nekoliko redova napisanih na francuskom jeziku, a čuva se u Arhivu Srbije u Beogradu.