Rimski carevi – kao što znamo - nisu se bavili poljoprivredom, pa tako ni čuveni Marko Aurelije Prob, imperator rođen u Sremu. Ipak, upravo za njega često čujemo kako je, bezmalo lično, na Fruškoj gori zasadio prvi vinograd. U toj legendi ipak ima istine, jer Prob je – kako beleži rimska hronika Historia Augusta – u III. veku doneo uredbu kojom je dozvolio da prvi vinograd van Apeninskog poluostrva u Rimskom carstvu bude zasađan na Fruškoj gori. Danas se pitamo: koja je to sorta mogla da bude? Tamjanika – muskat koji se u to doba širio sa Mediterana i egejskih ostrva, popularan kao i danas? Ili možda grašac, sorta koje je i istoriji prvi put pomenuta baš na Fruškoj gori, u herbarijumu Andreja Volnija? Možda sitna belina, poreklom sa Balkana i praotac većine slavnih evropskih sorti, među kojima su šardone, smederevka, furmint i rizling? Ili neka, nama danas nepoznata?
Možemo samo da nagađamo i uživimo se priče o drevnoj tradiciji proizvodnje vina u Srbiji, dok uživamo u autentičnim vinima od starih sorti našeg podneblja.
Putovanje kroz vreme možemo da počnemo tamjanikom, lokalnim izrazom sorte rasprostranjene po celom svetu pod imenom muskat beli, koja se u Srbiji proizvodi kao suvo, sveže i aromatično vino – za razliku od ostalih svetskih vinskih regija, gde je uobičajeno slatko.
Idealan nastavak bio bi grašac beli, suvereni kralj Fruške gore, prisutan u mnogim vinogorjima Srbije i celog sliva Dunava. Karakterna, sočna vina puno zrelog voća, mirisa polena i bilja izvanredan su pratilac hrane.
Nežno, elegantno i zavodljivo crveno vino kakvo daje sorta skadarka, poznata još i kao kadarka, bila bi odlična za nastavak našeg puta kroz stare sorte. Prozirne boje, prefinjene arome zrele višnje i šljive, svilenog plemenitog ukusa, vina od ove plemenite sorte pristigle - kako predanje kaže - iz okoline Skadra, savršena su kao pratnja laganijim jelima od mesa ili gljiva.
Prokupac bi bio logičan nastavak. Kupina, trešnja, brusnica, biber i začini dominiraju njegovim karakterom. Njegov čvrsti taninski stisak na nepcima traži dobar zalogaj, pa su vina od prokupca – sorte duboko ukorenjene u vinski identitet Srbije – idealan par za meso sa roštilja.
Putovanje bismo mogli da završimo nečim slatkim i tu bismo svakako skočili nazad u 18. vek, kada je Zaharije Orfelin, u Iskusnom podrumaru - prvoj knjizi o vinu na srpskom jeziku, zapisao recept za čuveni bermet, aromatično slatko vino, koje je i danas ponos Sremskih Karlovaca.