УКУС ПРОШЛИХ ВЕКОВА

Старе сорте Србије

Римски цареви – као што знамо - нису се бавили пољопривредом, па тако ни чувени Марко Аурелије Проб, император рођен у Срему. Ипак, управо за њега често чујемо како је, безмало лично, на Фрушкој гори засадио први виноград. У тој легенди ипак има истине, јер Проб је – како бележи римска хроника Хисториа Аугуста – у ИИИ. веку донео уредбу којом је дозволио да први виноград ван Апенинског полуострва у Римском царству буде засађан на Фрушкој гори. Данас се питамо: која је то сорта могла да буде? Тамјаника – мускат који се у то доба ширио са Медитерана и егејских острва, популаран као и данас? Или можда грашац, сорта које је и историји први пут поменута баш на Фрушкој гори, у хербаријуму Андреја Волнија? Можда ситна белина, пореклом са Балкана и праотац већине славних европских сорти, међу којима су шардоне, смедеревка, фурминт и ризлинг? Или нека, нама данас непозната?

Можемо само да нагађамо и уживимо се приче о древној традицији производње вина у Србији, док уживамо у аутентичним винима од старих сорти нашег поднебља.

Путовање кроз време можемо да почнемо тамјаником, локалним изразом сорте распрострањене по целом свету под именом мускат бели, која се у Србији производи као суво, свеже и ароматично вино – за разлику од осталих светских винских регија, где је уобичајено слатко.

Идеалан наставак био би грашац бели, суверени краљ Фрушке горе, присутан у многим виногорјима Србије и целог слива Дунава. Карактерна, сочна вина пуно зрелог воћа, мириса полена и биља изванредан су пратилац хране.

Нежно, елегантно и заводљиво црвено вино какво даје сорта скадарка, позната још и као кадарка, била би одлична за наставак нашег пута кроз старе сорте. Прозирне боје, префињене ароме зреле вишње и шљиве, свиленог племенитог укуса, вина од ове племените сорте пристигле - како предање каже - из околине Скадра, савршена су као пратња лаганијим јелима од меса или гљива.

Прокупац би био логичан наставак. Купина, трешња, брусница, бибер и зачини доминирају његовим карактером. Његов чврсти танински стисак на непцима тражи добар залогај, па су вина од прокупца – сорте дубоко укорењене у вински идентитет Србије – идеалан пар за месо са роштиља.

Путовање бисмо могли да завршимо нечим слатким и ту бисмо свакако скочили назад у 18. век, када је Захарије Орфелин, у Искусном подрумару - првој књизи о вину на српском језику, записао рецепт за чувени бермет, ароматично слатко вино, које је и данас понос Сремских Карловаца.