Objašnjavajući specifičnosti Vojvodine i njenu istoriju koja je uslovila bogatu multikulturalnost, multijezičnosti i multikonfesionalnost, priča o Vojvodini i onome što turisti mogu da vide i dožive dobija sasvim drugačiji smisao od dosadašnjeg predstavljanja turističke ponude pokrajine.
Turističke ture u okviru kojih se svaki dan posećuju druga sela i u njima upoznaju kulture, gastronomija i muzika Srba, Mađara, Slovaka, Rumuna, Hrvata, Bunjevaca, Šokaca, Roma, Sekelji Mađara, Bugara, Makedonaca i Slovenaca i drugih naroda koji žive u Vojvodini izazvale su veliko interesovanje, ne samo od strane turoperatora. Jedna profesorka sa univeziteta, stručnjak za brendiranje smatra da ovako predstavljena vojvođanska turistička ponuda može promenuti i imidž cele zemlje i upravo će njeni studenti kao primer iz prakse imati zadatak da sa ovako kreiranom pričom osmisle kampanju za promenu imidža Srbije.
U razgovoru sa Biljanom Marčeta, menadžerom Dunavskog turističkog klastera Istar21 i kreatorom ovog projekta ona je posavetovala da poruka Vojvodine turistima koji žele da posete Srbiju treba da bude da nisu videli Srbiju ako ne posete Vojvodinu. U razgovoru sa turoperatorima je istaknut i značaj politike vlasti ka odgovornom i održivom razvoja turizma kroz koji korist od turizma nemaju samo turisti i turistička industrija već i lokalna zajednica. Ukazano je na činjenicu da turistička industrija traži inovativnost i da se svest turista u velikom meri promenula u poslednjih 15-tak godina. Sada i sami turisti traže destinacije koje nisu namenjene masovnom turizmu, na kojima se upoznaju sa ljudima, kupuju njihove proizvode i svesni su da svojim dolaskom pomažu tim zajednicama da opstanu. Međutim, turisti ipak zahtevaju i uslugu na nivou svetskih standarda i to je nešto na čemu se još mnogo mora raditi.