Објашњавајући специфичности Војводине и њену историју која је условила богату мултикултуралност, мултијезичности и мултиконфесионалност, прича о Војводини и ономе што туристи могу да виде и доживе добија сасвим другачији смисао од досадашњег представљања туристичке понуде покрајине.
Туристичке туре у оквиру којих се сваки дан посећују друга села и у њима упознају културе, гастрономија и музика Срба, Мађара, Словака, Румуна, Хрвата, Буњеваца, Шокаца, Рома, Секељи Мађара, Бугара, Македонаца и Словенаца и других народа који живе у Војводини изазвале су велико интересовање, не само од стране туроператора. Једна професорка са унивезитета, стручњак за брендирање сматра да овако представљена војвођанска туристичка понуда може променути и имиџ целе земље и управо ће њени студенти као пример из праксе имати задатак да са овако креираном причом осмисле кампању за промену имиџа Србије.
У разговору са Биљаном Марчета, менаџером Дунавског туристичког кластера Истар21 и креатором овог пројекта она је посаветовала да порука Војводине туристима који желе да посете Србију треба да буде да нису видели Србију ако не посете Војводину. У разговору са туроператорима је истакнут и значај политике власти ка одговорном и одрживом развоја туризма кроз који корист од туризма немају само туристи и туристичка индустрија већ и локална заједница. Указано је на чињеницу да туристичка индустрија тражи иновативност и да се свест туриста у великом мери променула у последњих 15-так година. Сада и сами туристи траже дестинације које нису намењене масовном туризму, на којима се упознају са људима, купују њихове производе и свесни су да својим доласком помажу тим заједницама да опстану. Међутим, туристи ипак захтевају и услугу на нивоу светских стандарда и то је нешто на чему се још много мора радити.