Inspiracija je bila u drvetu, a stručnjaci i publika su Grananje shvatili kao vrstu matematičke poezije.
Drvo - jedan od najstarijih simbola sa slojevima značenja razvijanim tokom istorije: od staništa lokalnih duhova, ose univerzuma, drveta znanja, simbola prvog greha i spasenja, simbola Svetog Duha, simbola živućeg kosmosa, kosmičkog obrnutog drveta, Budinog drveta prosvetljenja, mističnog drveta.
Vekovima razvijana simbolika drveta kulminirala je u 20. veku, u matematici razvojem teorije drveta, i računarstvu: sređivanje informacija u računaru ima strukturu drveta, klasičan linearni tekst danas je zamenjen hiper-tekstom, koji ima strukturu drveta, web-strana ima strukturu drveta, film se razvija u pravcu hiper-filma - opet drvo...
A samo grananje, toliko moćnije od čovekovog korak po korak putovanja kroz vrleti sopstvenog bivstvovanja, ima mnogostruku snagu nastajanja, umnožavanja, gomilanja, životnog bujanja, ali i onu drugu rušilačku snagu obrastanja, zarastanja, uništenja, nestajanja – ubitačnu snagu Smrti. Ali neke vedre smrti koja se graniči sa igrom, sa kosmičkom ritmičkom igrom u kojoj su nastajanje i nestajanje ravnopravni, nimalo tragični, već naprotiv podjednako lepi. Tu je granica između života i smrti tako tanana, tako neprimetna, kao da je i nema. Sve je samo jedna zelena igra.
Marica Radojčić, Srbija, matematičar i umetnik, živi i radi u Beogradu. Godinama bila profesor na Matematičkom fakultet,u a predavala i na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Bavi organizacijom i produkcijom, kako umetničkih tako i naučnih projekata, u okviru organizacije UMNA-Umetnost i nauka, čiji je osnivač i predsednik.
Umetnost joj je eksperimentalna i višemedijska, zasnovana na matematičkim i filozofskim idejama. Od 1982. prisutna više na međunarodnoj nego na domaćoj umetničkoj sceni. Izlagala i stvarala u SAD, Nemačkoj, Belgiji, Holandiji, Austriji, Francuskoj, Mađarskoj, Skandinavskim zemljama, Južnoafričkoj uniji…
Izložba je realizovana uz podršku Ministartsva kulture Republike Srbije.