Инспирација је била у дрвету, а стручњаци и публика су Гранање схватили као врсту математичке поезије.
Дрво - јeдан од најстаријих симбола са слојевима значења развијаним током историје: од станишта локалних духова, осе универзума, дрвета знања, симбола првог греха и спасења, симбола Светог Духа, симбола живућег космоса, космичког обрнутог дрвета, Будиног дрвета просветљења, мистичног дрвета.
Вековима развијана симболика дрвета кулминирала је у 20. веку, у математици развојем теорије дрвета, и рачунарству: сређивање информација у рачунару има структуру дрвета, класичан линеaрни текст данас је замењен хипер-текстом, који има структуру дрвета, web-страна има структуру дрвета, филм се развија у правцу хипер-филма - опет дрво...
А само гранање, толико моћније од човековог корак по корак путовања кроз врлети сопственог бивствовања, има многоструку снагу настајања, умножавања, гомилања, животног бујања, али и ону другу рушилачку снагу обрастања, зарастања, уништења, нестајања – убитачну снагу Смрти. Али неке ведре смрти која се граничи са игром, са космичком ритмичком игром у којој су настајање и нестајање равноправни, нимало трагични, већ напротив подједнако лепи. Ту је граница између живота и смрти тако танана, тако неприметна, као да је и нема. Све је само једна зелена игра.
Марица Радојчић, Србија, математичар и уметник, живи и ради у Београду. Годинама била професор на Математичком факултет,у а предавала и на Универзитету уметности у Београду. Бави организацијом и продукцијом, како уметничких тако и научних пројеката, у оквиру организације УМНА-Уметност и наука, чији је оснивач и председник.
Уметност јој је експериментална и вишемедијска, заснована на математичким и филозофским идејама. Од 1982. присутна више на међународној него на домаћој уметничкој сцени. Излагала и стварала у САД, Немачкој, Белгији, Холандији, Аустрији, Француској, Мађарској, Скандинавским земљама, Јужноафричкој унији…
Изложба је реализована уз подршку Министартсва културе Републике Србије.