Sofija Vojinović, rođena 1991. godine u Čačku. Master i osnovne akademske studije završila je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na slikarskom odseku. Član je ULUS-a.
Učestvovala na više grupnih izložbi i realizovala četiri samostalne izložbe u Užicu, Beogradu, Čačku i Kragujevcu. Od 2018. godine započinje svoju izlagačku karijeru crtežima na kojima istražuje senku. Iz ovog projekta nizali su se ciklusi Pred- postavka, Dom u domu, Senke doma i poslednja Sanjarenja.
Senka u Jungovoj psihologiji ličnosti ima duboko značenje i pod pojmom senke se podrazumeva deo identiteta, koji svesno JA ne podrazumeva i ne prihvata. Psihičke osobine koje čovek Ja ne priznaje kao svoje, već bivaju potisnute u nesvesno, gde se formira inferiori tamni deo ličnosti koji se naziva senka. Ono što je još zanimljivije, da je senka neiscrpan izvor kreativnosti i neretko vrhunske umetnosti. Senke se pominju i u bajkama i pričama za decu, setimo se Petra Pana večitog dečaka koji juri svoju nestašnu senku. Senka se može pojaviti u vizijama, sećanjima i snovima. Zato je i umetnica svoje senke pretvorila u sećanja koja su iako izbledela ostala trajno zabeležena u posebnim folderima i memoriskim karticama. Senka na zidu, senka na podu, senka od prozora sa ocrtanim tragovima zavese kroz koju se dok viori stvaraju šarice na zidu, obrisi silueta, geometriske i amorfne forme kao senke nekog doma. Ovo preplitanje predstavlja sećanje detinjsta, događaja iz prošlosti, lepih nezaboravnih trenutaka proživljenih u mladosti, u životu, ali isto tako i potisnutih teških, emotivnih trenutaka koji povremeno isplivavaju na površinu.
Najnoviji ciklus Sanjaranja nadovezuju sa na predhodne cikluse, senke oživljavaju sećanja, pa novi fragmenti ostaju uokvireni unutar crteža zaustavljeni u vremenu. Sanjarenje je odlika umetnika, pesnika, pronalazača, filozofa. Iz sanjarenja se mogu izroditi mnoga naučna dostignuća, imaginarni predeli vizuelnih umetnika, prekrasne sinfonije kompozitora. Oni imaju tu moć da svoje sanjarenje materijalizuju i pretoče u sliku, muziku, pesmu.
Senke na zidovima, crtežima, platnima Sofije Vojinović predstavljaju geometriske kompozicije sa izraženom perspektivom, naslikane u sivim valerima transparentnog namaza sa vidljivim preklapanjem ukrštenih linija i površina. Diskretno predstavljene kombinacije vertikalnih i horizontalnih ploha, oivičene senkom kroz koju prolazi svetlost dobijena je izvesna kontrast koja je u likovnoj umetnosti veoma bitna. Ta kontrast pojačava uzbudljivost kompozicije. Međutim umetnica stavlja poseban akcenat na senku, koja je i dominantna u celoj kompoziciji. Da li je samo vizuelizacija bitna procenite sami ili se umetnica samo poigrava ne bi li nam na taj način skrenula pažnju da malo bolje poslušamo svoje Ja, i prihvatimo ga onakvo kakvo je bez ikakvih ustezanja i kompleksa.