U glavnoj galeriji Muzeja primenjene umetnosti, u utorak, 09. jula, otvorena je izložba ”Likovna umetnost i nasleđe: vizuelni dijalog i prostorna komunikacija”, uz  promociju pratećeg kataloga.

Izložba i katalog su posvećeni učešću Srbije na prvom Bijenalu umetnosti na Malti, koje je održano od 13. marta do 31. maja ove godine, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije, u organizaciji Muzeja primenjene umetnosti.

U Paviljonu Republike Srbije bili su izloženi radovi troje umetnika: Ivane Živić, Miodraga Rogana i Đorđa Stanojevića. U svojstvu komesara i kustosa, postavku pod nazivom ”Likovna umetnost i nasleđe: vizuelni dijalog i prostorna komunikacija” osmislila je direktorka MPU, istoričarka umetnosti, Biljana Jotić. Na aktuelnoj izložbi u muzejskoj galeriji, radovi sa date postavke su premijerno predstavljeni beogradskoj publici.

Otvaranje izložbe je upotpunjeno razgovorom sa našim predstavnicima. Detaljnije  je bilo reči o  konceptu izložbe, utiscima i iskustvima učesnika, kao i reakcijama publike i kritike.

Na poziv ka preispitivanju globalnog razmišljanja o umetnosti i društvu, na prvom malteškom bijenalu, odgovorile su 23 zemlje i oko 80 umetnika. Referirajući na bogatstvo svog nasleđa i tradicije, organizatori su  pod poetičnom temom ”Belo more maslinjaka” ujedno uputili na promišljanje novih narativa regiona.

Polazeći od datih tematskih okvira, Biljana Jotić je koncipirala postavku Paviljona Republike Srbije, pod nazivom ”Likovna umetnost i nasleđe: vizuelni dijalog i prostorna komunikacija”. Kako je istakla u razgovoru, promišljanje o tradiciji i nasleđu, otvoreno temom Bijenala, vodilo je ka projektu koji istražuje zaštitu pokretnog i materijalnog nasleđa i likovnih stvaralačkih tehnika.  Nametnulo se pitanje: postaju li slikarstvo, vajarstvo, i drugi umetnički mediji, koji uzmiču pod  pritiskom novih realnosti, upravo, sami po sebi, predmeti neophodne zaštite? U tom smislu, navedeni koncept se, iz svojevrsne romantične vizure, nadovezao na glavnu temu manifestacije. Kako sam naziv otkriva, istraživanje se razvija u dijalogu i prostornoj komunikaciji.

Realizacija koncepta je, po pozivu, poverena slikarima Ivani Živić, Đorđu Stanojeviću i vajaru Miodragu Roganu. Iako različiti po senzibilitetu i umetničkom pristupu, oni su povezani stalnim interesovanjem za prostor, koje već decenijama neguju u izrazu. Prisutni umetnici su to potvrdili u samom razgovoru, kako svojim delima, tako i deleći utiske o prostorima Malte.

Paviljon Srbije je bio smešten u tvrđavi Svetog Elma u Valeti. Zidine prestonice koja slovi za svojevrsni muzej na otvorenom i jedan od najkoncentrisanijih istorijskih lokaliteta u svetu, značajno su uticale na prostorna rešenja postavke. Kako je primetio Stanojević, učesnici Bijenala su istraživali savremene teme, ali ništa manje nego istorijske spomenike i baštinu Malte. Miodrag Rogan je pristup organizatora izložbenim prostorima ocenio kao vrlo oprezan, svojstven pionirskim manifestacijama sličnog tipa. To će se vremenom verovatno proširiti u pravcu brojnih mogućnosti koje postoje na Malti, rekao je. Ivana Živić je podelila svoje utiske o bogatstvu malteške kulture, kao i susretima sa kolegama iz drugih zemalja. Kao jedno od najznačajnijih iskustava, umetnici su izdvojili međusobnu saradnju. Dijalog, otvoren postavljenim konceptom, trajno je obeležio svaku etapu njihovog učešća, i doveo do stvaranja prijateljstva, na koje su vrlo ponosni.

Pri osvrtu na sveukupni utisak o Bijenalu, ocenjeno su na njemu mogli da se vide vrlo kvalitetni radovi, većim delom usmereni na aktuelne društvene probleme. Preovladavali su konceptualni pristupi. Deluje da će se Bijenale dalje razvijati po ugledu na Bijenale u Veneciji, ali to ostaje da se vidi. Nesumnjivo je da su malteški organizatori hrabro pokrenuli eksperimentisanje koje može dovesti do neočekivanih rezultata.

U pogledu utiska koji je ostavio naš Paviljon, reakcije publike i kolega umetnika su bile više nego pozitivne. Postavka ”Likovna umetnost i nasleđe: vizuelni dijalog i prostorna komunikacija” je privukla mnogo pažnje i pozitivnih kritika. Sudeći po svemu, izdvojili smo se autentičnošću, i uspeli da iznenadimo, na najbolji mogući način. Zaključak je, da dijalozi i kulturna razmena ostvareni ovom prilikom, čine čvrstu osnovu i preporuku za buduću saradnju i projekte. Upečatljiv nastup naših umetnika opravdao je ukazano poverenje, u šta se mogu uveriti posetioci izložbe u Muzeju primenjene umetnosti, koja je otvorena do kraja jula.