У главној галерији Музеја примењене уметности, у уторак, 09. јула, отворена је изложба ”Ликовна уметност и наслеђе: визуелни дијалог и просторна комуникација”, уз промоцију пратећег каталога.
Изложба и каталог су посвећени учешћу Србије на првом Бијеналу уметности на Малти, које је одржано од 13. марта до 31. маја ове године, под покровитељством Министарства културе Републике Србије, у организацији Музеја примењене уметности.
У Павиљону Републике Србије били су изложени радови троје уметника: Иване Живић, Миодрага Рогана и Ђорђа Станојевића. У својству комесара и кустоса, поставку под називом ”Ликовна уметност и наслеђе: визуелни дијалог и просторна комуникација” осмислила је директорка МПУ, историчарка уметности, Биљана Јотић. На актуелној изложби у музејској галерији, радови са дате поставке су премијерно представљени београдској публици.
Отварање изложбе је употпуњено разговором са нашим представницима. Детаљније је било речи о концепту изложбе, утисцима и искуствима учесника, као и реакцијама публике и критике.
На позив ка преиспитивању глобалног размишљања о уметности и друштву, на првом малтешком бијеналу, одговориле су 23 земље и око 80 уметника. Реферирајући на богатство свог наслеђа и традиције, организатори су под поетичном темом ”Бело море маслињака” уједно упутили на промишљање нових наратива региона.
Полазећи од датих тематских оквира, Биљана Јотић је конципирала поставку Павиљона Републике Србије, под називом ”Ликовна уметност и наслеђе: визуелни дијалог и просторна комуникација”. Како је истакла у разговору, промишљање о традицији и наслеђу, отворено темом Бијенала, водило је ка пројекту који истражује заштиту покретног и материјалног наслеђа и ликовних стваралачких техника. Наметнуло се питање: постају ли сликарство, вајарство, и други уметнички медији, који узмичу под притиском нових реалности, управо, сами по себи, предмети неопходне заштите? У том смислу, наведени концепт се, из својеврсне романтичне визуре, надовезао на главну тему манифестације. Како сам назив открива, истраживање се развија у дијалогу и просторној комуникацији.
Реализација концепта је, по позиву, поверена сликарима Ивани Живић, Ђорђу Станојевићу и вајару Миодрагу Рогану. Иако различити по сензибилитету и уметничком приступу, они су повезани сталним интересовањем за простор, које већ деценијама негују у изразу. Присутни уметници су то потврдили у самом разговору, како својим делима, тако и делећи утиске о просторима Малте.
Павиљон Србије је био смештен у тврђави Светог Елма у Валети. Зидине престонице која слови за својеврсни музеј на отвореном и један од најконцентрисанијих историјских локалитета у свету, значајно су утицале на просторна решења поставке. Како је приметио Станојевић, учесници Бијенала су истраживали савремене теме, али ништа мање него историјске споменике и баштину Малте. Миодраг Роган је приступ организатора изложбеним просторима оценио као врло опрезан, својствен пионирским манифестацијама сличног типа. То ће се временом вероватно проширити у правцу бројних могућности које постоје на Малти, рекао је. Ивана Живић је поделила своје утиске о богатству малтешке културе, као и сусретима са колегама из других земаља. Као једно од најзначајнијих искустава, уметници су издвојили међусобну сарадњу. Дијалог, отворен постављеним концептом, трајно је обележио сваку етапу њиховог учешћа, и довео до стварања пријатељства, на које су врло поносни.
При осврту на свеукупни утисак о Бијеналу, оцењено су на њему могли да се виде врло квалитетни радови, већим делом усмерени на актуелне друштвене проблеме. Преовладавали су концептуални приступи. Делује да ће се Бијенале даље развијати по угледу на Бијенале у Венецији, али то остаје да се види. Несумњиво је да су малтешки организатори храбро покренули експериментисање које може довести до неочекиваних резултата.
У погледу утиска који је оставио наш Павиљон, реакције публике и колега уметника су биле више него позитивне. Поставка ”Ликовна уметност и наслеђе: визуелни дијалог и просторна комуникација” је привукла много пажње и позитивних критика. Судећи по свему, издвојили смо се аутентичношћу, и успели да изненадимо, на најбољи могући начин. Закључак је, да дијалози и културна размена остварени овом приликом, чине чврсту основу и препоруку за будућу сарадњу и пројекте. Упечатљив наступ наших уметника оправдао је указано поверење, у шта се могу уверити посетиоци изложбе у Музеју примењене уметности, која је отворена до краја јула.