Milena Čubraković zauzima osobeno i značajno mesto u razvoju slikarstva druge polovine 20. veka u Srbiji. Krajem šezdesetih i u prvoj polovini sedamdesetih godina ona je u polju apstraktne umetnosti, putem geometrijske koncepcije i konstrukcije ostvarila radikalan iskorak u promišljanju i građenju slikarskog medija, stvorivši primere čiste geometrijske apstrakcije potpuno lišene aluzija na vidljivu stvarnost.

Izložba je podsećanje na stvaralaštvo, umetničku i životnu sudbinu slikarke koja je po završetku studija i početnih stvaralačkih uspeha, umetnički razvoj i sazrevanje nastavila u Rimu u kome je živela do smrti. U novoj, umetnički podsticajnoj klimi označenoj sintagmom „posle enformela“ (po nazivu poznate problemske izložbe održane u San Marinu 1963), a posebno za vreme delovanja u okviru međunarodne umetničke grupe „Illumination“ koju je 1967. godine osnovao japanski umetnik Nobuja Abe (Nobuya Abe), Milena je razvila osoben slikarski koncept koji je bio veoma zapažen od strane italijanske kritike, a zasnivao se na istrajnom istraživanju svetlosnih (i duhovnih) kvaliteta boje u potpuno apstraktnom kontekstu, po principu modularnosti i serijalnosti.

Taj koncept, blizak najaktuelnijim tendencijama u italijanskom slikarstvu u to vreme, Milena Čubraković će i posle prestanka rada grupe 1971. godine, u različitim modalitetima razrađivati do kraja života. U postavci izložbe to je, u najvećoj mogućoj meri, naznačeno i kroz nekoliko hronoloških i problemskih celina („Illumination“, „Geometrija prisutnosti“, „Geometrijske asonance“). U tu svrhu su za izložbu pozajmljena dela iz desetak muzeja, galerija i privatnih kolekcija iz Srbije.

Izložba se održava od 8. decembra 2022. do 10. januara 2023. godine.

Autor i kustos izložbe je Julka Marinković.