Милена Чубраковић заузима особено и значајно место у развоју сликарства друге половине 20. века у Србији. Крајем шездесетих и у првој половини седамдесетих година она је у пољу апстрактне уметности, путем геометријске концепције и конструкције остварила радикалан искорак у промишљању и грађењу сликарског медија, створивши примере чисте геометријске апстракције потпуно лишене алузија на видљиву стварност.

Изложба је подсећање на стваралаштво, уметничку и животну судбину сликарке која је по завршетку студија и почетних стваралачких успеха, уметнички развој и сазревање наставила у Риму у коме је живела до смрти. У новој, уметнички подстицајној клими означеној синтагмом „после енформела“ (по називу познате проблемске изложбе одржане у Сан Марину 1963), а посебно за време деловања у оквиру међународне уметничке групе „Illumination“ коју је 1967. године основао јапански уметник Нобуја Абе (Nobuya Abe), Милена је развила особен сликарски концепт који је био веома запажен од стране италијанске критике, а заснивао се на истрајном истраживању светлосних (и духовних) квалитета боје у потпуно апстрактном контексту, по принципу модуларности и серијалности.

Тај концепт, близак најактуелнијим тенденцијама у италијанском сликарству у то време, Милена Чубраковић ће и после престанка рада групе 1971. године, у различитим модалитетима разрађивати до краја живота. У поставци изложбе то је, у највећој могућој мери, назначено и кроз неколико хронолошких и проблемских целина („Illumination“, „Геометрија присутности“, „Геометријске асонанце“). У ту сврху су за изложбу позајмљена дела из десетак музеја, галерија и приватних колекција из Србије.

Изложба се одржава од 8. децембра 2022. до 10. јануара 2023. године.

Аутор и кустос изложбе је Јулка Маринковић.