Narodni muzej u čijem sastavu je Muzej Vuka i Dositeja obeležava značajnu 70. godišnjicu od osnivanja jedinstvenog Muzeja Vuka i Dositeja, 28. februara u 13.00 časova predstavljanjem izdanja Muzej Vuka i Dositeja (1949-2019)  autorke Eliane Gavrilović, kustoskinje Muzeja Vuka i Dositeja.

Na svečanosti će se prisutnima ovratiti:

• Bojana Borić Brešković, direktorka Narodnog muzeja u Beogradu
• Ljiljana Čubrić, dugogodišnja upravnica Muzeja Vuka i Dositeja i recenzent knjige Muzej Vuka i Dositeja (1949-2019)
• Snežana Nešković Simić, direktorka Centra za kulturu „Vuk Karadžić“ iz Loznice
• Mirjana Dragaš, upravnica Zadužbine „Dositej Obradović“
• Eliana Gavrilović, kustoskinja Muzeja Vuka i Dositeja i autorka knjige

Vlada Narodne Republike Srbije je 28. februara 1949. na predlog Ministarstva prosvete, donela je  Uredbu o osnivanju Vukovog i Dositejevog muzeja. U  uredbi se navodi da je zadatak Muzeja da prikuplja, čuva, proučava i izlaže materijal neposredno vezan za Vuka i Dositeja: njihove rukopise, pisma, prva izdanja i druge predmete, sav pisani i štampani materijal koji se odnosi na Vuka i Dositeja i materijal koji upotpunjuje prikazivanje vremena u kome su radili Vuk i Dositej.

Muzeju je dodeljena rekonstruisana zgrada u Gospodar Jevremovoj 21, u kojoj je početkom 19. veka, od 1809. do 1813. godine, radila Velika škola, otvorena godinu dana ranije u obližnjoj, manjoj zgradi. U to vreme su utrošena pozamašna, sredstva da bi se zdanju vratio što je moguće verniji izgled s početka 19. veka kada je u njoj delovao Dositejev licej, u kojem je Dositej Obradović podučavao, a Vuk Karadžić bio jedan od đaka prve generacije.

Tako je istorijska je zgrada, podignuta sredinom 18. veka, postala spona na kojoj se zasniva prikaz života i rada velikana naše kulture – Dositeja Obradovića i Vuka Stefanovića Karadžića spajajući ih baš tamo gde su se oni morali sresti: na mestu gde je u oslobođenom delu Srbije začeto visoko školstvo u Srbiji.

Ulaz na svečanost je slobodan.