Народни музеј у чијем саставу је Музеј Вука и Доситеја обележава значајну 70. годишњицу од оснивања јединственог Музеја Вука и Доситеја, 28. фебруара у 13.00 часова представљањем издања Музеј Вука и Доситеја (1949-2019)  ауторке Елиане Гавриловић, кустоскиње Музеја Вука и Доситеја.

На свечаности ће се присутнима овратити:

• Бојана Борић Брешковић, директорка Народног музеја у Београду
• Љиљана Чубрић, дугогодишња управница Музеја Вука и Доситеја и рецензент књиге Музеј Вука и Доситеја (1949-2019)
• Снежана Нешковић Симић, директорка Центра за културу „Вук Караџић“ из Лознице
• Мирјана Драгаш, управница Задужбине „Доситеј Обрадовић“
• Елиана Гавриловић, кустоскиња Музеја Вука и Доситеја и ауторка књиге

Влада Народне Републике Србије је 28. фебруара 1949. на предлог Министарства просвете, донела је  Уредбу о оснивању Вуковог и Доситејевог музеја. У  уредби се наводи да је задатак Музеја да прикупља, чува, проучава и излаже материјал непосредно везан за Вука и Доситеја: њихове рукописе, писма, прва издања и друге предмете, сав писани и штампани материјал који се односи на Вука и Доситеја и материјал који употпуњује приказивање времена у коме су радили Вук и Доситеј.

Музеју је додељена реконструисана зграда у Господар Јевремовој 21, у којој је почетком 19. века, од 1809. до 1813. године, радила Велика школа, отворена годину дана раније у оближњој, мањој згради. У то време су утрошена позамашна, средства да би се здању вратио што је могуће вернији изглед с почетка 19. века када је у њој деловао Доситејев лицеј, у којем је Доситеј Обрадовић подучавао, а Вук Караџић био један од ђака прве генерације.

Тако је историјска је зграда, подигнута средином 18. века, постала спона на којој се заснива приказ живота и рада великана наше културе – Доситеја Обрадовића и Вука Стефановића Караџића спајајући их баш тамо где су се они морали срести: на месту где је у ослобођеном делу Србије зачето високо школство у Србији.

Улаз на свечаност је слободан.