Izložba „Kafa, uzbudljiva priča o dobrom ukusu“ Muzeja u Smederevu, održava se od 05. septembra do 05. oktobra 2018. godine. 

Autor izložbe je Aleksandra Savić, muzejski savetnik Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, za dizajn je zadužena Snežana Rajković, ilustracije su delo Bore Milićevića, fotografije - Anđela Petrovski.

Svečano otvaranje izložbe je u sredu, 05. septembra u 19.00 časova. Ulaz je slobodan.

Tokom trajanja manifestacije 131. „Smederevska jesen“ , od 06 do 09. septembra održava se 17.00 časova „Kafenisanje u Muzeju“.

Poziv: „hajdemo na kafu“ predstavlja fenomen zbližavanja prepoznatljiv u gotovo svim krajevima sveta i u svim oblastima života, od poslovnog, društvenog, preko privatnog i porodičnog. Kafa je uvek izgovor za viđanje sa prijateljima, povod za relaksaciju, kao i sredstvo koje nas drži budnim tokom radnog dana i povećava našu produktivnost. Kafa je postala deo supkulture koja nas svakodnevno okružuje.

Zašto je kafa toliko značajna? Kao hrana ima veoma malu nutritivnu vrednost, ona nije osnovna životna namirnica i bez nje se svakako može. Ipak, u svetu se svakog dana popije barem 2,5 milijardi šoljica kafe, a godišnje preko 400 milijardi šoljica, što je otprilike ravno količini vode koja za pola sata protekne rekom Misisipi.

Uloga kafe mnogo je veća nego što možemo da pretpostavimo. Od prvog putovanja iz Etiopije na Arabijsko poluostrvo, preko Crvenog mora, zrno kafe je imalo višestruku ulogu u oblikovanju istorije sveta. Priča o kafi je priča i o migracijama, religiji, ropstvu, krijumčarenju, revolucijama, ratovima, druženju ali i ljubavi. Tokom dramatične istorije često je bila uzrok sukoba i predmet zabrane mnogih vladara, nedozvoljeno piće, strogo čuvana tajna, lek ili stimulans za one povlašćene. Jednima je predstavljala bogatstvo, a drugima nevolju. Danas je dostupna svima i konzumira se u mnogo različitih i maštovitih oblika.

Malo je poznato da je kafa jedan od najznačajnijih trgovinskih proizvoda na svetu, odmah posle nafte. Kafa ima medicinski i farmaceutski značaj, ali može da bude i rizična za zdravlje. Kofein, alkaloid iz kafe, smatra se najpopularnijom i legalnom „drogom“ na svetu.

Proizvodnja kafe u svetu danas je povezana i sa mnogim tabu-temama, kao što su socijalna nejednakost, izrabljivanje jeftine radne snage, kao i degradacija biodiverziteta sečenjem tropskih šuma zbog širenja plantaža kafe. Jedna od sve aktuelnijih tema danas je i organska proizvodnja kafe u svetu.

Na izložbi će biti predstavljene sadnice prave biljke kafe; modeli ploda i semena kafa arabike, robuste i liberike; uzorci kafe sa brojnih i ekskluzivnih lokacija širom sveta (Etiopija, Kamerun, Meksiko, Brazil, Indija, Nepal, Vijetnam, Papua, Honduras, Tanzanija itd.), kao i čuvena i veoma skupa kafa Blue Mountain koja se uzgaja na Jamajci. Posetioci će imati priliku da vide prepariranu životinju – azijsku cibetku koja se hrani plodovima kafe, a koja stvara najskuplju kafu na svetu – kopi luvak. Putem autentičnih šoljica iz raznih krajeva sveta biće predstavljen ritual ispijanja kafe u svetu.

Na izložbi će biti predstavljena kafa kao biljka, Etiopija kao postojbina kafe, priča o kafi kroz istoriju njene proizvodnje i prerade, priča o evropskim i beogradskim kafedžinicama i kafanama, osnovni tipovi pripreme kafe, kofein, najraznovrsniji ukusi kafe, kao i mnoge druge zanimljivosti.

Posetioci će biti u prilici da saznaju kako je kafa dospela u Evropu, kako je prva kafedžinica u Evropi otvorena u Beogradu, zašto su ljubitelji kafe kažnjavani batinanjem, kako se kafa prvo koristila prvo kao versko piće, a zatim kao lek; zašto je kafa tokom istorije bila zabranjivana, kako je kafa dobila odobrenje pape u 16. veku, zašto su se žene u Engleskoj bunile protiv kafe, šta je to pergament kafa itd.

Izložbu prati i publikacija Kafa, uzbudljiva priča o dobrom ukusu autora Aleksandre Savić, u luksuznoj štampi u izdanju Prirodnjačkog muzeja.