Изложба „Кафа, узбудљива прича о добром укусу“ Музеја у Смедереву, одржава се од 05. септембра до 05. октобра 2018. године. 

Аутор изложбе је Александра Савић, музејски саветник Природњачког музеја у Београду, за дизајн је задужена Снежана Рајковић, илустрације су дело Боре Милићевића, фотографије - Анђела Петровски.

Свечано отварање изложбе је у среду, 05. септембра у 19.00 часова. Улаз је слободан.

Током трајања манифестације 131. „Смедеревска јесен“ , од 06 до 09. септембра одржава се 17.00 часова „Кафенисање у Музеју“.

Позив: „хајдемо на кафу“ представља феномен зближавања препознатљив у готово свим крајевима света и у свим областима живота, од пословног, друштвеног, преко приватног и породичног. Кафа је увек изговор за виђање са пријатељима, повод за релаксацију, као и средство које нас држи будним током радног дана и повећава нашу продуктивност. Кафа је постала део супкултуре која нас свакодневно окружује.

Зашто је кафа толико значајна? Као храна има веома малу нутритивну вредност, она није основна животна намирница и без ње се свакако може. Ипак, у свету се сваког дана попије барем 2,5 милијарди шољица кафе, а годишње преко 400 милијарди шољица, што је отприлике равно количини воде која за пола сата протекне реком Мисисипи.

Улога кафе много је већа него што можемо да претпоставимо. Од првог путовања из Етиопије на Арабијско полуострво, преко Црвеног мора, зрно кафе је имало вишеструку улогу у обликовању историје света. Прича о кафи је прича и о миграцијама, религији, ропству, кријумчарењу, револуцијама, ратовима, дружењу али и љубави. Током драматичне историје често је била узрок сукоба и предмет забране многих владара, недозвољено пиће, строго чувана тајна, лек или стимуланс за оне повлашћене. Једнима је представљала богатство, а другима невољу. Данас је доступна свима и конзумира се у много различитих и маштовитих облика.

Мало је познато да је кафа један од најзначајнијих трговинских производа на свету, одмах после нафте. Кафа има медицински и фармацеутски значај, али може да буде и ризична за здравље. Кофеин, алкалоид из кафе, сматра се најпопуларнијом и легалном „дрогом“ на свету.

Производња кафе у свету данас је повезана и са многим табу-темама, као што су социјална неједнакост, израбљивање јефтине радне снаге, као и деградација биодиверзитета сечењем тропских шума због ширења плантажа кафе. Једна од све актуелнијих тема данас је и органска производња кафе у свету.

На изложби ће бити представљене саднице праве биљке кафе; модели плода и семена кафа арабике, робусте и либерике; узорци кафе са бројних и ексклузивних локација широм света (Етиопија, Камерун, Мексико, Бразил, Индија, Непал, Вијетнам, Папуа, Хондурас, Танзанија итд.), као и чувена и веома скупа кафа Blue Mountain која се узгаја на Јамајци. Посетиоци ће имати прилику да виде препарирану животињу – азијску цибетку која се храни плодовима кафе, а која ствара најскупљу кафу на свету – копи лувак. Путем аутентичних шољица из разних крајева света биће представљен ритуал испијања кафе у свету.

На изложби ће бити представљена кафа као биљка, Етиопија као постојбина кафе, прича о кафи кроз историју њене производње и прераде, прича о европским и београдским кафеџиницама и кафанама, основни типови припреме кафе, кофеин, најразноврснији укуси кафе, као и многе друге занимљивости.

Посетиоци ће бити у прилици да сазнају како је кафа доспела у Европу, како је прва кафеџиница у Европи отворена у Београду, зашто су љубитељи кафе кажњавани батинањем, како се кафа прво користила прво као верско пиће, а затим као лек; зашто је кафа током историје била забрањивана, како је кафа добила одобрење папе у 16. веку, зашто су се жене у Енглеској буниле против кафе, шта је то пергамент кафа итд.

Изложбу прати и публикација Кафа, узбудљива прича о добром укусу аутора Александре Савић, у луксузној штампи у издању Природњачког музеја.