S obzirom na nedostatak učila koji srećemo u mnogim školskim kabinetima za fiziku,autor je želeo da, podsećajući na inventivnost instrumenata korišćenih u 19. veku, podstakne mlade inženjere i konstrukture da obnove tradiciju izrade školskih učila u fizici i drugim naukama.
Na izložbi će biti prikazano 25 replika mašina, aparata i instrumenata. Sve izložene replike izradio je autor izložbe David Flores. Zastupljeni su svi najvažniji tipovi elektrostatičkih mašina, među kojima su i replike vrlo retkih mašina kao što su Narnova, Kareova, Holcova, Rigijeva i Bonenbergova. Pored manje poznatih ili danas nepoznatih uređaja, posetioci mogu videti i neke od klasičnih uređaja kao što su elektroskop, Lajdenska boca i Van de Grafov generator. Deo ove izložbe su značajne knjige iz istorije nauke sa opisima mašina i ilustracijama prema kojima su mašine izrađene, kao i uzorci korišćenih materijala.
Elektrostatičke mašine nastale su u 17. veku. Korišćene su za stvaranje visokih napona za potrebe proučavanja električnih pojava. Potvrda da neka elektrostatička mašina funkcioniše, skoro uvek znači dobiti varnicu na jednom od njenih krajeva. Pored primene u naučne svrhe, javno prikazivanje pojava električnog pražnjenja decenijama je izazivalo veliko interesovanje i predstavljalo veliku društvenu zabavu. Mašine malih dimenzija proizvođene su za decu krajem 19. veka sa ciljem da ih zabave i poduče. Brzi razvoj transformatorskih aparata, poput Rumkorfovog sa sposobnošću da proizvedu struju visokog potencijala iz malih elektrohemijskih elemenata, ili poput Teslinog transformatora sa sposobnošću stvaranja struje visokog potencijala i visoke frekvencije, uticao je da elektrostatičke mašine odu u zaborav. Moderni aparati kao što je Vandegrafov generator i dalje se koriste u proizvodnji vrlo visokih napona od nekoliko miliona volti, sa osnovnim ciljem da se istraži primarna materija.
Svoju misiju autor David Flores objasnio je ovim rečima: „Moja profesija je podučavanje i uvek sam joj pristupao sa uzbuđenjem i nadom.Uzbuđenjem, znajući da nije lako da se prenese ljubav prema umetnosti i nauci generacijama koje se svakim danom sve više udaljavaju od sklada i mira. I nadom, zato što čvrsto verujem da bez nje ne bi imalo smisla da se bilo šta radi na polju podučavanja, i zato što sam ubeđen da na nadi počiva moja profesionalna odgovornost, jer bio bi zločin da se mladima pred kojima se otvara život prenosi beznađe.“
David Flores Masvidal, profesor prirodnih nauka iz Kanet de Mara u Španiji, diplomirao je gemologiju na Fakultetu za geologiju Univerziteta u Barseloni, gde je specijalizirao izučavanje dijamanata. Završio je i studije filozofije i pedagogije, i bavio se edukacijom više od 20 godina. Profesionalno se bavi izradom radnih replika starih naučnih aparata.
Svečano otvaranje izložbe „Stare iskre za nove nade“ je u sredu 06. septembra 2017. godine u 19.00časova, u Muzeju nauke i tehnike - Galerija „Aleksandar Despić“, ulaz iz Dobračine ulice broj 51.
