С обзиром на недостатак учила који срећемо у многим школским кабинетима за физику,аутор је желео да, подсећајући на инвентивност инструмената коришћених у 19. веку, подстакне младе инжењере и конструктуре да обнове традицију израде школских учила у физици и другим наукама.

На изложби ће бити приказано 25 реплика машина, апарата и инструмената. Све изложене реплике израдио је аутор изложбе Давид Флорес. Заступљени су сви најважнији типови електростатичких машина, међу којима су и реплике врло ретких машина као што су Нарнова, Кареова, Холцова, Ригијева и Боненбергова. Поред мање познатих или данас непознатих уређаја, посетиоци могу видети и неке од класичних уређаја као што су електроскоп, Лајденска боца и Ван де Графов генератор. Део ове изложбе су значајне књиге из историје науке са описима машина и илустрацијама према којима су машине израђене, као и узорци коришћених материјала.

Електростатичке машине настале су у 17. веку. Коришћене су за стварање високих напона за потребе проучавања електричних појава. Потврда да нека електростатичка машина функционише, скоро увек значи добити варницу на једном од њених крајева. Поред примене у научне сврхе, јавно приказивање појава електричног пражњења деценијама је изазивало велико интересовање и представљало велику друштвену забаву. Машине малих димензија произвођене су за децу крајем 19. века са циљем да их забаве и подуче. Брзи развој трансформаторских апарата, попут Румкорфовог са способношћу да произведу струју високог потенцијала из малих електрохемијских елемената, или попут Теслиног трансформатора са способношћу стварања струје високог потенцијала и високе фреквенције, утицао је да електростатичке машине оду у заборав. Модерни апарати као што је Вандеграфов генератор и даље се користе у производњи врло високих напона од неколико милиона волти, са основним циљем да се истражи примарна материја.

Своју мисију аутор Давид Флорес објаснио је овим речима: „Моја професија је подучавање и увек сам јој приступао са узбуђењем и надом.Узбуђењем, знајући да није лако да се пренесе љубав према уметности и науци генерацијама које се сваким даном све више удаљавају од склада и мира. И надом, зато што чврсто верујем да без ње не би имало смисла да се било шта ради на пољу подучавања, и зато што сам убеђен да на нади почива моја професионална одговорност, јер био би злочин да се младима пред којима се отвара живот преноси безнађе.“

Давид Флорес Масвидал, професор природних наука из Канет де Мара у Шпанији, дипломирао је гемологију на Факултету за геологију Универзитета у Барселони, где је специјализирао изучавање дијаманата. Завршио је и студије филозофије и педагогије, и бавио се едукацијом више од 20 година. Професионално се бави израдом радних реплика старих научних апарата.

Свечано отварање изложбе „Старе искре за нове наде“ је у среду 06. септембра 2017. године у 19.00часова, у Музеју науке и технике - Галерија „Александар Деспић“, улаз из Добрачине улице број 51.