Dvadesetak godina kasnije, Nena Skoko Snežana nam ponovo priča o ljubavi.Očarana bezvremenom lepotom šest čuvenih poznosrednjovekovnih tapiserija iz ciklusa Dama i jednorogiz pariskog Muzeja Klini, ona preisputije svoja ljubavna iskustava „u ključu“ njihovih simboličkih značenja. Ona prikazuju pet čula– mirisa, ukusa, sluha, vida i dodira, kao i Daminu „jedinu želju“ – želju za spoznajom ljubavne istine.

Na osnovu dokumentarne građe (sačuvanih pisama, razglednica, fotografija...) Nena prevodi na tekstil dobijene ljubavne poruke i izjave tehnikama veza, štampe, taftovanja, tkanja, pačvorka, ručno rađenog papira, uplitanjem bilja, izlivanjem čokolade... Tako dobijene radove ona grupiše po temama u šest prostornih instalacija. Pet su posvećene jednom od čula – onom koje je dominiralo u vremenu ljubavi, ili čežnje za ljubavlju, sa konkretnom osobom.Šesta instalacija, Moja jedina želja, sublimacija je Neninog ljubavnog iskustva.

U ovoj poslednjoj kompoziciji konačno se srećemo sa slikom umetnice. Njeno razotkrivanje je suptilno, ona skida sloj po sloj svog nakita i odeće da bi konačno njen lik ostao sakriven iza Dame. Dama je mistična, devica koja koketira sa mitološkim bićem i poigrava se zabranjenim ljubavima. Transcendecija ljubavi, odricanje od čulnosti, odbacivanje pogleda čeznutljivog jednoroga moguće su konekcijes posljednjim segmentom izložbe Nene Skoko. Ona svoje zadovoljenje konačno transcendira u Umetnosti – sasvim ogoljena, pretapa se sa slikom slike jedne od najtajanstvenijih evropskih tapiserija, gdje se brišu granice umetnice i lika, subjekta i objekta, prošlosti i sadašnjosti, tradicije i savremenosti, kako o tome piše Ivana Podnar, autorka teksta u katalogu.