Двадесетак година касније, Нена Скоко Снежана нам поново прича о љубави.Очарана безвременом лепотом шест чувених позносредњовековних таписерија из циклуса Дама и једнорогиз париског Музеја Клини, она преиспутије своја љубавна искустава „у кључу“ њихових симболичких значења. Она приказују пет чула– мириса, укуса, слуха, вида и додира, као и Дамину „једину жељу“ – жељу за спознајом љубавне истине.

На основу документарне грађе (сачуваних писама, разгледница, фотографија...) Нена преводи на текстил добијене љубавне поруке и изјаве техникама веза, штампе, тафтовања, ткања, пачворка, ручно рађеног папира, уплитањем биља, изливањем чоколаде... Тако добијене радове она групише по темама у шест просторних инсталација. Пет су посвећене једном од чула – оном које је доминирало у времену љубави, или чежње за љубављу, са конкретном особом.Шеста инсталација, Моја једина жеља, сублимација је Нениног љубавног искуства.

У овој последњој композицији коначно се срећемо са сликом уметнице. Њено разоткривање је суптилно, она скида слој по слој свог накита и одеће да би коначно њен лик остао сакривен иза Даме. Дама је мистична, девица која кокетира са митолошким бићем и поиграва се забрањеним љубавима. Трансцендеција љубави, одрицање од чулности, одбацивање погледа чезнутљивог једнорога могуће су конекцијес посљедњим сегментом изложбе Нене Скоко. Она своје задовољење коначно трансцендира у Уметности – сасвим огољена, претапа се са сликом слике једне од најтајанственијих европских таписерија, гдје се бришу границе уметнице и лика, субјекта и објекта, прошлости и садашњости, традиције и савремености, како о томе пише Ивана Поднар, ауторка текста у каталогу.