Krfska deklaracija prvi je zajednički politički akt Vlade Kraljevine Srbije i Jugoslovenskog odbora, kojim je dogovoreno osnivanje zajedničke države nakon Prvog svetskog rata. Potpisali su je Ante Trumbić, u ime Jugoslovenskog odbora, i Nikola Pašić, u ime Vlade Srbije. Doneta je 20. jula 1917. godine (7. jula po starom julijanskom kalendaru) i objavljena potom u Srpskim novinama, službenom dnevniku Kraljevine Srbije.

Ovim aktom potpisnici su se složili da, na bazi samoopredeljenja naroda i na demokratskim principima, osnuju zajedničku jedinstvenu, slobodnu i nezavisnu državu koja će biti ustavna, demokratska i parlamentarna monarhija na čelu s dinastijom Karađorđevića. Srbi, Hrvati i Slovenci uzimani su kao jedan narod, te se dalje priznavala ravnopravnost njihovih imena, znakova, pisama i vera, pri čemu se na ostale narode i narodnosti nije mislilo.

Oko pitanja budućeg uređenja države, odnosno, da li će ona biti uređena federalistički ili centralistički, glavni akteri nisu se mogli složiti. Ovo pitanje zato je ostavljeno da ga posle ujedinjenja reši Ustavotvorna skupština kvalifikovanom većinom.

Obeležavanje donošenja Krfske deklaracije prva je u nizu planiranih aktivnosti Muzeja Jugoslavije u projektu obeležavanja stogodišnjice formiranja jugoslovenske države. Centralna aktivnost biće tematska izložba Stvaranje Jugoslavije, čije se otvaranje planira za 1. decembar 2018. godine, na stogodišnjicu proglašenja Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca.

Ovom izložbom Muzej Jugoslavije, u saradnji s brojnim partnerskim ustanovama, pokušaće da prikaže evoluciju jugoslovenske ideje, da odgovori na pitanja kako je izgledao proces obrazovanja prve države Južnih Slovena i s kojim se izazovima ona suočavala u prvih nekoliko godina postojanja, kako se na čin stvaranja Jugoslavije gledalo tokom prethodnih decenija, a kako danas.