Крфска декларација први је заједнички политички акт Владе Краљевине Србије и Југословенског одбора, којим је договорено оснивање заједничке државе након Првог светског рата. Потписали су је Анте Трумбић, у име Југословенског одбора, и Никола Пашић, у име Владе Србије. Донета је 20. јула 1917. године (7. јула по старом јулијанском календару) и објављена потом у Српским новинама, службеном дневнику Краљевине Србије.

Овим актом потписници су се сложили да, на бази самоопредељења народа и на демократским принципима, оснују заједничку јединствену, слободну и независну државу која ће бити уставна, демократска и парламентарна монархија на челу с династијом Карађорђевића. Срби, Хрвати и Словенци узимани су као један народ, те се даље признавала равноправност њихових имена, знакова, писама и вера, при чему се на остале народе и народности није мислило.

Око питања будућег уређења државе, односно, да ли ће она бити уређена федералистички или централистички, главни актери нису се могли сложити. Ово питање зато је остављено да га после уједињења реши Уставотворна скупштина квалификованом већином.

Обележавање доношења Крфске декларације прва је у низу планираних активности Музеја Југославије у пројекту обележавања стогодишњице формирања југословенске државе. Централна активност биће тематска изложба Стварање Југославије, чије се отварање планира за 1. децембар 2018. године, на стогодишњицу проглашења Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.

Овом изложбом Музеј Југославије, у сарадњи с бројним партнерским установама, покушаће да прикаже еволуцију југословенске идеје, да одговори на питања како је изгледао процес образовања прве државе Јужних Словена и с којим се изазовима она суочавала у првих неколико година постојања, како се на чин стварања Југославије гледало током претходних деценија, а како данас.