U istoriji ratnih zaraza epidemija tifusa u Srbiji 1914/1915. godine zauzima posebno mesto jer je, prema rečima pukovnika dr Vilijama Hantera (William Hunter, 1861–1937), šefa britanske vojnomedicinske misije u Srbiji i jednog od najzaslužnijih ljudi za njeno suzbijanje, bila „najnaglija epidemija u nastanku, najbrža u propagaciji, najveća u intenzitetu i najbrže zaustavljena od svih epidemija te vrste u istoriji.“ Epidemija tri vrste tifusa - pegavog, povratnog i trbušnog, razbuktala se početkom 1915. godine i odnela je oko 135.000 života.
Priča o epidemiji tifusa na izložbi je predstavljena kroz lična iskustva, osećanja i sudbine obolelih: lekara, medicinara, bolničara i bolničarki, vojnika i civila. Pored toga, prikazane su karakteristike sve tri vrste tifusa, načini lečenja obolelih, uslovi koji su doveli do izbijanja epidemije i mere koje su bile primenjene u njenom suzbijanju. Naglašen je veliki doprinos britanske vojnomedicinske misije u suzbijanju epidemije.
Posetioci izložbe će imati priliku da vide dnevničke zabeleške srpskih lekara, njihove lične predmete, lekove i sredstva koja su korišćena u borbi protiv zaraze, prepisku članova medicinskih misija iz inostranstva, arhivska dokumenta i fotografije. Prvi put će biti izloženi predmeti iz Prve laboratorije srpske vojske kojom je rukovodio dr Ludvik Hiršeld, dobrovoljni lekar, bakteriolog i imunolog svetskog ugleda. Prvi put biće prikazana i fotografija potpukovnika Džordža Stamersa, drugog zapovednika Britanske vojnomedicinske misije, prema čijim nacrtima su izrađeni čuveni improvizovani aparat za uništavanje vašiju – „srpsko bure“ i specijalni voz za dezinfekciju i vakcinaciju.
„Soba u koju su bili smešteni oni koji su preležali pegavac, u stvari „pomilovani osuđenici na smrt“, imala je preko 30 postelja, a iz svake je zračila detinja radost onih koji su se vraćali živima. Bolesnici su uglavnom bili na nogama: neki sedeći za stolom u sredini sobe, neki čitajući, neki su pisali pisma, drugi su živo pričali (vicevi nisu izostajali), a nekolicina, da ne bi prekidala dobru srpsku tradiciju, igrala je „sans“. Na sve strane vrcava reč, smeh, reske dosetke. Mladi i stari, iz raznih rodova oružja – u građanstvu umetnici, lekari, bogoslovi, pravnici i poreznici. Taj šaroliki svet pokretala je ista snaga: radost povratka živima.“ (Aleksandar Đ. Kostić, medicinar, kasnije profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu)
Autor izložbe: Jelena Jovanović Simić
Autor postavke: Svetlana Jovanović
Dizajn kataloga i štampanog materijala: Marko Jovanović
Svečano otvaranje je u ponedeljak 28. decembra 2015. godine u 19.00 časova, Muzej nauke i tehnike - Galerija „Aleksandar Despić“, Skender-begova 51. Izložbu će otvoriti akademik Radoje Čolović, predsednik Srpskog lekarskog društva.
Kontakt osoba:
Ivan Stanić, PR Muzeja nauke i tehnike, e-mail ivan.stanic@muzejnt.rs, tel: 065/3260 750.
Radno vreme Muzeja:
utorak – nedelja: 10.00 – 20.00 časova
Više informacija može se naći na sajtu www.muzejnt.rs
