У историји ратних зараза епидемија тифуса у Србији 1914/1915. године заузима посебно место јер је, према речима пуковника др Вилијама Хантера (William Hunter, 1861–1937), шефа британске војномедицинске мисије у Србији и једног од најзаслужнијих људи за њено сузбијање, била „најнаглија епидемија у настанку, најбржа у пропагацији, највећа у интензитету и најбрже заустављена од свих епидемија те врсте у историји.“ Епидемија три врсте тифуса - пегавог, повратног и трбушног, разбуктала се почетком 1915. године и однела је око 135.000 живота.
Прича о епидемији тифуса на изложби је представљена кроз лична искуства, осећања и судбине оболелих: лекара, медицинара, болничара и болничарки, војника и цивила. Поред тога, приказане су карактеристике све три врсте тифуса, начини лечења оболелих, услови који су довели до избијања епидемије и мере које су биле примењене у њеном сузбијању. Наглашен је велики допринос британске војномедицинске мисије у сузбијању епидемије.
Посетиоци изложбе ће имати прилику да виде дневничке забелешке српских лекара, њихове личне предмете, лекове и средства која су коришћена у борби против заразе, преписку чланова медицинских мисија из иностранства, архивска документа и фотографије. Први пут ће бити изложени предмети из Прве лабораторије српске војске којом је руководио др Лудвик Хиршелд, добровољни лекар, бактериолог и имунолог светског угледа. Први пут биће приказана и фотографија потпуковника Џорџа Стамерса, другог заповедника Британске војномедицинске мисије, према чијим нацртима су израђени чувени импровизовани апарат за уништавање вашију – „српско буре“ и специјални воз за дезинфекцију и вакцинацију.
„Соба у коју су били смештени они који су прележали пегавац, у ствари „помиловани осуђеници на смрт“, имала је преко 30 постеља, а из сваке је зрачила детиња радост оних који су се враћали живима. Болесници су углавном били на ногама: неки седећи за столом у средини собе, неки читајући, неки су писали писма, други су живо причали (вицеви нису изостајали), а неколицина, да не би прекидала добру српску традицију, играла је „санс“. На све стране врцава реч, смех, реске досетке. Млади и стари, из разних родова оружја – у грађанству уметници, лекари, богослови, правници и порезници. Тај шаролики свет покретала је иста снага: радост повратка живима.“ (Александар Ђ. Костић, медицинар, касније професор Медицинског факултета Универзитета у Београду)
Аутор изложбе: Јелена Јовановић Симић
Аутор поставке: Светлана Јовановић
Дизајн каталога и штампаног материјала: Марко Јовановић
Свечано отварање је у понедељак 28. децембра 2015. године у 19.00 часова, Музеј науке и технике - Галерија „Александар Деспић“, Скендер-бегова 51. Изложбу ће отворити академик Радоје Чоловић, председник Српског лекарског друштва.
Контакт особа:
Иван Станић, ПР Музеја науке и техникe, e-mail ivan.stanic@muzejnt.rs, тел: 065/3260 750.
Радно време Музеја:
уторак – недеља: 10.00 – 20.00 часова
Више информација може се наћи на сајту www.muzejnt.rs
