„Upis na Reprezentativnu listu Uneska od velikog je značaja za srpsku kulturu i njeno nematerijalno nasleđe. Ulazak na listu za Srbiju predstavlja izuzetnu čast i prestiž, ali istovremeno znači i obavezu države članice da stvori neophodne uslove za očuvanje nematerijalnog nasleđa na svojoj teritoriji“, izjavila je pomoćnica ministra kulture i informisanja za međunarodnu saradnju, evropske integracije i projekte Asja Drača Muntean.
Srbija je 2010. ratifikovala Uneskovu Konvenciju o zaštiti i očuvanju nematerijalnog nasleđa. Iste godine počela je primena konvencije i stvoreni su uslovi da Srbija može da predlaže elemente nematerijalnog kulturnog nasleđa na Uneskovu Reprezentativnu listu. Za implementaciju konvencije zaduženo je Ministarstvo kulture i informisanja. Nominaciju Porodična slava za upis na listu pripremio je Etnografski muzej u Beogradu.
„Narodni običaj proslavljanja domaćeg zaštitinika pod nazivom slava ili krsno ime oblikovan je u srpskoj srednjevekovnoj državi. Današnju običajno-religisku formu slave praktikuju i pripadnici nekih manjinskih zajednica. Značaj slave uvažava se i na individualnom i na opštedruštvenom planu, što je štiti, održava i prenosi kroz generacije kao živo nematerijalno nasleđe“, rekao je na predstavljanju u Parizu mr Marko Stojanović, član Nominacionog tima za upis slave u Reprezentativnu listu Uneska.
Centar za nematerijalno nasleđe Etnografskog muzeja priložio je Uneskovoj komisiji obimnu dokumentaciju koja na najbolji način ukazuje na značaj slave u srpskom narodu, pre svega kao simbola zajedništva. Slavski obred sastoji se iz prethrišćanskih, hristijanizovanih i hrišćanskih elemenata, što skupa učvršćuje religijski i nacionalni identitet i podržava kulturnu raznolikost.
Republika Srbija predala je na razmatranje za 2015. god. nominaciju za kolo, za upis na Reprezentativnu listu. Pored slave i kola, u planu je još nominacija. Registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije trenutno sadrži 27 elemenata.
