„Упис на Репрезентативну листу Унеска од великог је значаја за српску културу и њено нематеријално наслеђе. Улазак на листу за Србију представља изузетну част и престиж, али истовремено значи и обавезу државе чланице да створи неопходне услове за очување нематеријалног наслеђа на својој територији“, изјавила је помоћница министра културе и информисања за међународну сарадњу, европске интеграције и пројекте Асја Драча Мунтеан.
Србија је 2010. ратификовала Унескову Конвенцију о заштити и очувању нематеријалног наслеђа. Исте године почела је примена конвенције и створени су услови да Србија може да предлаже елементе нематеријалног културног наслеђа на Унескову Репрезентативну листу. За имплементацију конвенције задужено је Министарство културе и информисања. Номинацију Породична слава за упис на листу припремио је Етнографски музеј у Београду.
„Народни обичај прослављања домаћег заштитиника под називом слава или крсно име обликован је у српској средњевековној држави. Данашњу обичајно-религиску форму славе практикују и припадници неких мањинских заједница. Значај славе уважава се и на индивидуалном и на општедруштвеном плану, што је штити, одржава и преноси кроз генерације као живо нематеријално наслеђе“, рекао је на представљању у Паризу mr Марко Стојановић, члан Номинационог тима за упис славе у Репрезентативну листу Унеска.
Центар за нематеријално наслеђе Етнографског музеја приложио је Унесковој комисији обимну документацију која на најбољи начин указује на значај славе у српском народу, пре свега као симбола заједништва. Славски обред састоји се из претхришћанских, христијанизованих и хришћанских елемената, што скупа учвршћује религијски и национални идентитет и подржава културну разноликост.
Република Србија предала је на разматрање за 2015. год. номинацију за коло, за упис на Репрезентативну листу. Поред славе и кола, у плану је још номинација. Регистар нематеријалног културног наслеђа Србије тренутно садржи 27 елемената.
