Kopaonik je svoje ime dobio zahvaljujući rudnim bogatstvima, a i danas krije u svojim grudima rudna blaga poput gvožđa, olova i cinka kao i srebra i zlata.
Danas je ova planina najpopularnije skijalište u Srbiji i regionu, a privlači ljubitelje zimskih sportova koji sa prvim pahuljama pakuju svoju opremu i kreću na put ne bi li bar preko vikenda osetili adrenalin spuštajući se sa njegovih visina.
Međutim, Kopaonik jednako odiše životom i tokom letnjih meseci. Zbog broja sunčanih dana tokom godine prozvali su ga još i „planina sunca“. Ipak, strastveni skijaši ne bi trebalo da brinu, jer sneg prekriva vrhove i doline Kopaonika u periodu od novembra do maja.
Zbog svog raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta, Kopaoniku nisu mogli odoleti ni brojni naučnici, poput Josifa Pančića, kao ni oni koji se za prirodu interesuju iz hobija.
Prekriven je sa više od hiljadu biljnih vrsta, od kojih su najpoznatije kopaonička čuvarkuća, kopaonička ljubičica i Pančićeva režuha. Verovatno nećete sresti baš sve, ali Kopaonik je dom za blizu dvesta vrsta ptica, brojne vrste sisara, kao i ugroženu vrstu dnevnog leptira kome je ovo jedino stanište.
Kopaonik je i pravi raj za ljubitelje i sakupljače gljiva. Ovde raste više od dve stotine vrsta, od kojih su neke retke ili jedinstvene samo za ovo područje. U nekoj od brojnih šetnji možete naći jestive gljive poput vrganja, lisičarke, smrčka, sunčanice, šampinjona, bukovače i mnogih drugih.
Malo šta se može porediti sa pešačkim turama na Kopaoniku, tokom kojih možete brati lokalne plodove i lekovito bilje ili samo uživati odmarajući duh i telo u beskrajnom zelenilu.
Staze za pešačenje mogu biti lake, srednje i teške, pa odaberite na osnovu vaše kondicije i fizičke izdržljivosti. Staze Markova stena i Duboka spadaju u lakše ture, dok su među staze srednje težine uvrštene Treska, Jankova bara, Oštri krš i druge. Ukoliko tražite ozbiljan izazov – predlažemo vam da isprobate stazu Nebeske stolice. Ta pešačka tura traje 4 do 5 sati i obuhvata ukupan uspon od 414 metara.
Među najpoznatijim, ali i najtežim pešačkim stazama je i planinska transverzala „Josif Pančić“, koja vodi do istoimenog najvišeg vrha Kopaonika.
Ukoliko za svoj jednodnevni izlet izaberete izletište Kadijevac, udaljeno samo sedam kilometara od turističkog centra Kopaonika, bićete okruženi bogatom četinarskom šumom, kroz koju prolazi reka Samokovka.
A ukoliko se odlučite za izletište Barska reka, na 915 metara nadmorske visine moći ćete da uživate u lepoti i beskrajnom žamoru vodopada.
Priliku da prođu istim stazama, planinarima i biciklistima, daju crvena, narandžasta i zelena ruta Borje. Crvena ruta je srednje težine i vodi vas preko vidikovca Borje do jezera Borjak i vidikovca Dubovske bačije, narandžasta staza će vas upoznati sa vodopadom Tijanićki potok, dok će vam Zelena ruta pomoći da istražite neotkrivene delove Borja sve vreme gledajući u vrhove Kopaonika.
U Nacionalnom parku Kopaonik možete uživati žuborenju u više strogo zaštićenih reka, kao što su Samokovska, Gobeljska ili Brzećka.
Posebno se ističe Samokovska, koja je žila kucavica Kopaonika i koju krasi pregršt malih vodopada, ali ako ste u potrazi za velikim vodenim slapovima zaputite se na Zaplaninsku reku podno Pančićevog vrha gde gordo huči najviši vodopad u Srbiji - višestepeni Jelovarnik.
Kopaonik kao ordenje nosi i nekoliko jezera. Najveće među njima je okruglo Semeteško jezero. Podvodni i izvori iznad jezera staraju se da ovaj vodeni ukras nikada ne presuši. Zapravo, podvodni izvori su toliko duboki i široki da je jezeru praktično nemoguće izmeriti dubinu. I kao da sva ova čuda prirode nisu bila dovoljna, na površini jezera su razbacana i tzv. „ploveća ostrva“, koja se, čim vetar dobije na jačini, kreću po površini.
Kopaonik je odličan i za one koji cene velnes efekte banskih lokaliteta. U ovom Nacionalnom parku nalaze se poznate banje Jošanička i Lukovska, čije termalne vode će vam osvežiti i duh i telo.
Sve ono što izgradi čovek, retko kad se može porediti sa onim što stvori priroda. Kako bi se prirodni spomenici i brojni rezervati sačuvali za posetioce i buduća pokolenja država ih je stavila pod zaštitu. Nikako ne bi trebalo propustiti spomenike Bele stene, čije zapanjujuće visine su nekada bile gnezdište sivog sokola, kao ni rezervat Duboka na levoj strani istoimene reke.
Kao prirodni spomenici i atrakcije izdvajaju se i Lisičja stena, Pajino preslo, Suvi vrh, Visoki deo i Karaman – Vučak, kao i Cirk Široki do i Cirk Velika Gobelja.
Onda kada poželite da vidite kako Kopaonik izgleda iz perspektive lokalnih gospodara visina, možete posetiti vrhove i vidikovce Veliku stenu, sa koje se pruža pogled na planinu Jastrebac, zatim Veliku Šiljaču, Jelicu, Gvozdac i Oštri krš.
Kada se temperatura vazduha spusti ispod nule, Kopaonik postaje stecište kako početnika, tako i onih sa dugogodišnjim iskustvom u zimskim sportovima. Skijaši i snouborderi testiraju svoje granice i uživaju u snežnim stazama preko dana i u večernjim časovima. Nakon što padne mrak počinje živahan noćni život u kome se za svakog nađe po nešto, skijaška odela se zamenjuju večernjim toaletama, a kafići i klubovi ostaju puni do ranih jutarnjih sati.
Za najbolje skijaško iskustvo zaputite se na prostor Ravnog Kopaonika, na kome se nalazi veliki turistički centar sa smeštajem i sistemom ski staza i žičara. Oni koji nemaju sopstvenu opremu za sportove na snegu, mogu je ovde i iznajmiti. Ništa manje uzbudljiv nije ni turistički centar kod sela Brzeće, na istočnoj padini Kopaonika.
Ski staze su podeljene na lake i teške, spadaju u terene prve kategorije i njihova ukupna dužina je oko 62 kilometra. Tu je i 12 kilometara staza za nordijsko skijanje, dok su na lokaciji Crvene bare nešto kraće staze od 3, 5 i 10 kilometara.
Svi koji posete Nacionalni park Kopaonik ne bi trebalo da zaobiđu ni obližnje manastire Studenica, Sopoćani, Đurđevi stupovi i Gradac. Kroz kratak predah od prirodnih i prepuštanje u duhovnim lepotama manastira izgrađenih u 12. i 13. veku, omogućiće i upoznavanje s istorijom i kulturom Srbije i srpskog naroda.
Na liticama iznad reke Ibar, na putu ka Kraljevu, videćete srednjevekovni grad Maglič do koga se i danas teško stiže. Pretpostavlja se da je sagrađen u 13. veku radi zaštite puteva stare Raške države, a posebno njenih manastira.
Interesantan kulturni spomenik je i Veliko Metođe na Kopaoniku, svetilište iz 3. veka posvećeno Metodiju Olimpijskom a koje je smešteno u steni.
Info: N.P. Kopaonik