Rakija šljivovica upisana na UNESCO listu nematerijalnog kulturnog nasleđa

Kada se rađa ili umire, slavi ili tuguje. Za dobrodošlicu ili ispraćaj. Za porodična okupljanja i druženje svih generacija. U svakoj kući i u svakoj kafani. Povoda je bezbroj, a piće uvek isto – šljivovica.

U Srbiji se pravi vekovima. Receptura i uživanje u ponekoj čašici rakije običaj je koji se prenosi sa generacije na generaciju. Da je deo našeg indentiteta znamo odavno. Sada zna i ostatak sveta jer je rakija šljivovica upisana na UNESCO listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Nominacija objedinjuje kulturu gajenja šljive, tradiocionalne zanate, običaje, pečenje šljivovice i njenu konzumaciju. Za srpsku šljivu važi da je bolja od poljske ili nemačke.  Prija joj naše podneblje i mnogo sunčanih dana. Kada se tome dodaju autohtone sorte, kvalitetna i pitka rakija je zagarantovana. Iskusni proizvođači znaju kada je pravo vreme za berbu, koji je idealan trenutak da se rakija peče, a kada da se iz buradi pretoči u flaše.

Godišnje se u Srbiji proizvede oko 60 miliona tona rakije od raznog voća. Najviše od šljive. Domaće i strane goste mnogi domaćini dočekuju baš sa čašom omiljenog srpskog pića. U zimskim danima ume i da ugreje. Ne propustite tradicionalnu srpsku dobrodošlicu!