Ракија шљивовица уписана на UNESCO листу нематеријалног културног наслеђа

Када се рађа или умире, слави или тугује. За добродошлицу или испраћај. За породична окупљања и дружење свих генерација. У свакој кући и у свакој кафани. Повода је безброј, а пиће увек исто – шљивовица.

У Србији се прави вековима. Рецептура и уживање у понекој чашици ракије обичај је који се преноси са генерације на генерацију. Да је део нашег индентитета знамо одавно. Сада зна и остатак света јер је ракија шљивовица уписана на UNESCO листу нематеријалног културног наслеђа.

Номинација обједињује културу гајења шљиве, традиоционалне занате, обичаје, печење шљивовице и њену конзумацију. За српску шљиву важи да је боља од пољске или немачке.  Прија јој наше поднебље и много сунчаних дана. Када се томе додају аутохтоне сорте, квалитетна и питка ракија је загарантована. Искусни произвођачи знају када је право време за бербу, који је идеалан тренутак да се ракија пече, а када да се из буради преточи у флаше.

Годишње се у Србији произведе око 60 милиона тона ракије од разног воћа. Највише од шљиве. Домаће и стране госте многи домаћини дочекују баш са чашом омиљеног српског пића. У зимским данима уме и да угреје. Не пропустите традиционалну српску добродошлицу!