Крајем 14. и почетком 15. века, у држави кнеза Лазара и његовог сина, деспота Стефана, подизани су бројни манастири, а култура је доживела необичан процват. У то доба турска војска надирала је са југа, натеравши српске владаре да центар духовности Србије помере на север, у долину реке Мораве. Тако су овде ницали бројни манастири у којима су уточиште нашли како владари и обичан свет тако и учени људи из покорених земаља.
Изграђен поред речице Ресаве, манастир Манасија један је од последњих споменика српске средњевековне културе. Подигао га је српски деспот Стефан Лазаревић у 15. веку. Како би заштитио Манасију од Турака, око манастира је саградио велелепно утвpђење сa једанаест кула и ровом – што је представљало врхунац одбрамбене архитектуре тог времена.
Унутар манастира радила је и чувена Ресавска преписивачка школа у којој су преписиване црквене књиге.
Манасијске фреске су међу најлепшим фрескама моравске школе, а посебно се истичу прикази ктитора манастира као и монументално сликани свети ратници.
Задужбина кнеза Лазара из 14. века – манастир Раваница – некада је био опасан снажним зидинама, од којих су данас остале само рушевине. Грађевина с пет изразитих купола и основом која спаја тролисну основу и модел уписаног крста, богато је украшена рељефном пластиком с геометријским и флоралним декоративним елементима.
Део фресака у манастиру досликан је након смрти њеног ктитора, а међу бројним фрескама хармоничних боја и свечаног израза посебно се истичу представе Христовог страдања и ускрснућа.
Недалеко од Раванице налази се и Сисојевац, мањи манастир из 14. века. Ово необично име манастир је добио по свом оснивачу монаху Сисоју који је у овој цркви и сахрањен. На фрескама унутар манастира осликан је и лик монаха с моделом цркве у руци. Спољни део цркве некада је био украшен сликама, а данас на фасадама можете видети вертикалне украсе (лезене) повезане складним луковима.
Најсевернији међу манастирима моравске школе – манастир Горњак, налази се у долини реке Млаве и задужбина је кнеза Лазара. Основан је крајем 14. века, а подаци показују да се у њему непрекидно живело од оснивања манастира до данас. Од оригиналног манастира сачуване су главна црква и капела у пећини, док су звоник и трем касније дозидани.
Недалеко од града Крушевца налази се село Наупара, с истоименим манастиром и црквом посвећеном Богородици. Првобитно изграђена у осмој деценији 14. века, Наупара свој данашњи облик добија у 19. веку када је реконструисана по налогу српског кнеза Милоша Обреновића.
Прозори цркве украшени су розетама, а пажњу посетилаца посебно привлачи велика розета која се надовезује на симболичке приказе 12 месеци.
Манастир Каленић из 15. века задужбина је чиновника на двору деспота Стефана Лазаревића.
Спољашњост цркве естетски је изузетно сликовита – због ритмично сложених белих блокова камена и црвене опеке, док централна купола изгледом подсећа на шаховску таблу с низом тамних и светлих поља.
Преплетене траке с љиљанима и палметама доминирају спољном декорацијом, док изнад прозора и портала можете видети приказе птица, грифона, лавова...
Чувени српски архитекта Раде Неимар, о коме су испеване и народне песме, подигао је Љубостињу као задужбину кнегиње Милице. Као и многи други моравски споменици, и Љубостиња је више пута рушена и обнављана, да би коначан изглед добила средином 19. века.
Фасадне декорације велике лепоте, распоређене по прозорима, оквирима портала и другим деловима цркве, састоје се од компликованих преплетених елемената, геометријских и цветних фигура.
