Mobe su se nekada sazivale radi svršavanja hitnih poslova koji ne trpe odlaganje. Jedan od takvih radova bilo je i košenje trave, koje se na obroncima Suvobora, na rascvetalim rajackim livadama obavljalo obicno u danima oko Petrovdana. Vremenom je taj važan posao pripreme hrane za stoku u dugim zimskim danima, kada više nema paše, prerastao u privredno – turisticku manifestaciju koja je ove godine održana po 34. put, tradicionalno prve nedelje po Petrovdanu, na Rajcu, planini nadomak Ljiga. Organizator manifestacije, Turisticka organizacija opštine Ljig potrudila se da sve bude kao nekad. Vece uoci Kosidbe prošlogodišnji didija, kosac koji dobija tu titulu kao najspretniji u košenju, najgizdaviji u kolu, najodvažniji u jelu i picu, pozvao je prisutne: "Mobu mobim, mobu kupim, mobu sazivam – sutra je veliki dan, Kosidba na Rajcu!" Simbolicno se slila reka mladih u nošnjama da pesmom i igrom osnaži mobioce, da ih svojim nadpevavanjem i nadigravanjem podstaknem da i sami sutra budu što uspešniji. Tako su kulturno-umetnicka društva iz Vlasenice, Vojke, Klicevca kod Požarevca i Parmenca kod Cacka došla "u pomoc" folklorašima iz Ljiga. Igralo se i pevalo pod zvezdanim rajackim nebom, sa koga je pretece oblake oterala pesma "Oj, oblace, nemoj na kosace"! I zaista u nedelju, na sam dan Kosidbe, osvanulo je vedro, suncano jutro, umiveno pesmom i žagorom najboljih kosaca iz cele Srbije, Republike Srpske, Crne Gore. Poranili su "jer što ranije, to je valjanije". A onda se posle jutarnje kafe uz obaveznu cašicu domace šljivovice i zdravicu za uspešan i blagosloven rad, koju je kazao cuveni zdravicar, nekadašnji didija Milojko Milosavljevic, krenulo na livadu. Velicanstveni defile kosaca – napred vodonoše u nošnjama, sa testijama u rukama i pokojom cuturicom rakije – da se nade ako ko posustane! Za njima domacin kosidbe, didija Milorad Petrovic iz obližnjeg sela Štavica, budno nadgleda da sve bude kako red i tradicija nalažu. A onda, impresivno belilo kosackih košulja, o tkanim pojasima vondiri i belegije u njima, na glavi slamani šeširi, a visoko nad povorkom blješte na suncu, za ovu priliku specijalno iskovane i otkovane kose. Stari kažu: "Žena, puška i kosa ne daje se u zajam"! Zato je razumljiva briga koju svaki kosac poklanja svom orudu, odkivajuci ga i oštreci, ali pažnju privlace i drvena kosišta koja su ukrašena rezbarijama. U julskom podnevu, dok povorka kosaca pracena trubacima, grabi ka kosilištu – sve podseca na davna vremena. I stare ruckonoše koje nose korpe prekrivene prtenim caršafima i pažljivo gaze da se iz cinija ne prospe stari mlecni sok i kiselo mleko koje se oduvek pravilo za kosace, jer razgaljuje na ovoj žezi! Razleže se pesma
"Oj, kosaci, gde cemo na mobu,
il na Rajac, il na Dobru vodu..." Hiljade ljudi okupilo se oko parcela za košenje, svako ima svog favorita, kako u revijalnom, tako i u takmicarskom delu Kosidbe. Trava se njiše na povetarcu, a kosaci zauzimaju mesta. U revijalnom delu šarenoliki sastav–najmladi i najstariji, najlepši i najbrži – svako ima svoju pricu koja ga je dovela na ove rajske visove. Najmladi kosac je Lazar Popovic iz Dica ima 5 godina, njegova pojava deluje zaista revijalno, ali raduje cinjenica da ovaj decak raste uz Kosidbu. Ovogodišnji didija, koji je osvojio ovu titulu svojim umecem i pojavom, je Ðordje Tolic iz Pranjana kod Gornjeg Milanovca. On ce biti domacin 35. Kosidbe. Za najlepšu medu vodonošama, koje su cvetale i u pokošenoj livadi, izabrana je Nevena Cirjanic iz Kadine Luke, sela podno Rajca. A onda je za trenutak sve utihlo! Pocinje ono glavno, takmicenje za zlatnu kosu. Najboljih dvadesetak takmicara, kosaca u nizu cekaju znak žirija! Ocenjuje se brzina, širina otkosa i kvalitet košenja. Krecu, a mnogobrojna publika bodri. Trava je tvrda, pomatora, zadatak pred kosacima nimalo lak. Na julskoj jari sve poigrava pred ocima, kao u bajci–gubi se osecaj vremena i prostora... Cini se da se duša kosaca, kao u predanju, spaja sa travom i otvara rajska vrata... Pobeduje junacko srce i umece gorštaka Milorada Sladojevica iz Mrkonjic Grada. On po šesti put prvi u nizu diže kosu. Sustižu ga Milovan Vuckovic i Milorad Gazdic! U ušima odzvanja milošta njihovih imena, blagoslov s kojim su rodeni da pobeduju! Uz kosacki rucak na travi i kolo trubaca svi su zadovoljno odahnuli, posao je uspešno obavljen. Tako je uprkos vašarskom miljeu novog doba i diskutabilnog karaktera i kvaliteta, izraženog kroz brojne šatre lokalnih ugostitelja i muzicara, cije su se melodije mešale i stvarale više buku no ugodaj, na 34. Kosidbi ipak dominirao izvorni duh nekadašnjih moba, i po pesmi i po igri, a bogme i po radu!