U svetsku istoriju arhitekture upisali su se Antoni Gaudi, Le Korbizje, Frenk Lojd Rajt, dok se u nacionalnoj arhitekturi ističe ime Dragiše Brašovana. Naši prostori mogu da se pohvale značajnim građevinama ovog arhitekte, a pogotovo Novi Sad koji je prepoznatljiv po kompleksu Banovine, palati Radničke komore, kao i Glavnoj pošti. Projektujući ove građevine ostavio je neizbrisiv trag u izgledu grada.

Povodom obeležavanja dva jubileja: 175 godina od osnivanja i 65 godina od preseljenja u zgradu bivše Produktne berze, u Galeriji Matice srpske večeras je otvorena izložba Poklon-zbirka Dragiše Brašovana. Na otvaranju izložbe prisutnima su se obratili dr Tijana Palkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske, dr Darko Polić, arhitekta i prof. dr Dubravka Đukanović, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, koja je svečano otvorila izložbu.

Izložba Poklon-zbirka Dragiše Brašovana predstavlja preko 100 eksponata – slika, skulptura, crteža, stilskog nameštaja, dela primenjene umetnosti i dokumentarnog materijala koje su naslednice ovog znamenitog srpskog arhitekte, supruga Viktorija Brašovan i poćerka Olga Kovačev, poklonile Galeriji u periodu od 2020. do početka 2023. godine. Javnost će prvi put imati mogućnost da vidi predmete i dela koja govore o privatnom životu arhitekte i doprinose boljem razumevanju njegovog lika i dela. Izložba pruža posetiocima sasvim drugačiji pogled na Brašovana kao supruga, očuha, estetu, ljubitelja umetnosti i prijatelja. Svi ovi predmeti, koji su bili deo enterijera u kući u ulici Strahinjića bana u Beogradu, na jedinstven način govore o ukusu i opredeljenjima znamenitog arhitekte, kao i o njegovom porodičnom životu. „Kupuje stari nameštaj, prepravlja ga, doteruje, prodaje, kupuje novi. On sve to radi sa istinskim uživanjem i u svemu tome ima nečeg pomalo naivnog, pomalo detinjastog uživanja života” – pisao je o Brašovanu istaknuti istoričar arhitekture Zoran Manević. Njegov dom postao je deo prostora Galerije, njenih salona i hodnika i samim tim neraskidivi deo identiteta muzeja.

Izložbu prati dvojezični katalog sa tekstovima dr Darka Polića, arhitekte i Ivane Janjić, kustoskinje, dokumentarni film Radio-televizije Vojvodine i virtuelna 3D rekonstrukcija prostora u kom je Dragiša Brašovan živeo, koji je realizovala msr Snežana Mijić, konzervatorka. Tokom trajanja izložbe publika će imati priliku da se kroz prateći program u vidu stručnih kustoskih vođenja, predavanja i projekcije filmova upozna sa životom i delom Dragiše Brašovana i arhitekturom HH veka.

Realizaciju projekta omogućili su Ministarstvo kulture Republike Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, Gradska uprava za kulturu, Novi Sad, OTP banka Srbija i Vinarija „Deurić“.

Medijski partneri izložbe su JMU Radio-televizija Vojvodine, Radio 021, Naxi Planeta radio, Radio Beseda, Color Press Group i Ringier Serbia doo – Blic.