Svetski dan turizma 2005 – Putovanje i Saobraćaj:
Od mašte Žil Verna do stvarnosti 21. veka Prema rečima Antoana de Sen Exuperija prevoz pošte, prenos ljudskog glasa i svetlucavih slika - u ovom veku, kao i u ostalim vekovima, naša najveća dostignuća još uvek imaju glavni cilj a on je da spajaju ljude. Prevoz je oduvek bio krvotok putne industrije – i kad bolje proslaviti ovu značajnu vezu nego u godini koja obeležava stogodišnjicu smrti jednog od najvećih svetskih pisaca i vizionara putovanja. Većina Žil Vernovih fantazija tek treba da se ostvare. Ali u vreme njegove smrti 1905. godine, njegove reči su uzbudile maštu željnih čitaoca i potencijalnih putnika širom zemljine kugle. U Vernovim danima međunarodno putovanje je u mnogim slučajevima još bilo avantura. Danas, dok sve više ljudi ide na odmor ili na poslovna putovanja, bave sportom, prisustvuju sastancima, posećuju prijatelje i rođake, ili su jednostavno u potrazi za nečim uzbudljivim, mi smo , kada je prevoz u pitanju, u očekivanju da standardi efikasnosti, komforta i bezbednosti u velikim merama određuju kvalitet našeg doživljaja. Možda nije slučajnost da su se dva prevozna otkrića, sada prepoznata kao glavni podsticaji savremenog turizma , kola i avion, pojavila na svetskog sceni malo pre Vernove smrti. Putni prevoz je ostvario veliki napredak od početka prvih aero usluga, pre 70 godina – od prvih jet linera do Boing 747 Jumba, do Konkorda i ubrzo dolaska najveće areokompanije ikada, double-decker Airbus A380. Tokom prošlog veka, međunarodno putovanje je postalo deo svakodnevnog života tako da su kapaciteti prevoza sada kritičan faktor u razvijanju ili ekspanziji bilo koje destinacije. Nedostatak odgovarajuće infrastrukture, posebno areodroma i puteva, glavna je prepreka turističkom rastu. Za neke destinacije, mala ostrva i zaštićenim zemljama na primer, pristup vazdušnom saobraćaju je neophodan za dovođenje turista. Brz razvoj industrije poslednjih godina je blisko povezan sa drugim savremenim fenomenom, neverovatnim napretkom komunikacija. U vreme kada smo bombardovani sa sve više informacija od strane tradicionalnih i elektronskih izvora, mi sve više i više putujemo. Veće plate takođe znače da mnogo više ljudi može da priušti da putuje. U 1950. bilo je 20 miliona, prošle godine 760 milion, i do 2020 očekuje se da će broj međunarodnih putnika preći cifru od 1.6 biliona godišnje. Koliko daleko možemo da idemo? Koje su krajne granice u ovoj potrazi za putovanjem. Hoće li ljudska rasa biti zadovoljena samo kada putovanja u kosmos budu lako dostupna i priuštiva. Podvizi koji su jednom bili samo zamisao pisaca naučno fantastike, kao što je Žil Vern, sve više su kroz napredke u prevozu bliže stvarnosti. Ali kroz sve ovo važno je da ne zaboravimo osnovne ciljeve putovanja. Putovanje nam omogućuje da novim iskustvima obogatimo naše živote, da uživamo i da budemo obrazovani, da naučimo da poštujemo strane kulture, da izgradimo drugarstva, i pre svega da doprinesemo međunarodnoj saradnji i miru u svetu.
