Jedan od najvećih srpskih svetaca koji je bio i princ, monah, diplomata, ali i prvi arhiepiskop Srpske pravoslavne crkve, slavi se baš u januaru, i to u svim školama Srbije.

Rastko Nemanjić, najmađi sin velikog Stefana Nemanje, rođen je 1169. godine u selu Miščići u Deževskom kraju kod Novog Pazara. U malom mestu Deževi se gradi hram u čast srpskog velikana, dok se na mestu gde su spaljene njegove mošti u Beogradu danas nalazi najveći pravoslavni hram na Balkanu.

Rastko se zamonašio kao vrlo mlad kad je imao nešto više od 20 godina na Svetoj Gori a u Srbiju se vratio petnaestak godina kasnije da izmiri posvađanu braću. Iza sebe je ostavio niz pisanih dela a 1219. je od vizantijskog cara izdejstvovao autokefalnost srpske crkve. Sveti Sava je sahranjen u manastiru Mileševi kod Prijepolja, ali su mu kosti Otomani krajem 16. veka spalili na beogradskom Vračaru.

Savindan se obeležava 27. januara u svim školama na dan kada je on preminuo u Trnovu u Bugarskoj, i to zato što se Sveti Sava smatra začetnikom srpske srednjovekovne književnosti i zaštitnikom prosvetnih ustanova.