Volite li fantastiku?
Sigurna sam da ste bar jednom odgledali film Hobit i Gospodar prstenova i da znate na koga mislim kada kažem Frodo, Sem, Bilbo, Meri i Pipin. Ne, nije sve ovo optička varka, naša mala zemlja ima toliko toga svetskog, a po najviše udobnost. Beskrajno zelenilo, plodna zemlja i mir, upravo je takva i Srpska zemlja hobita. Gledajući filmove uvek sam mislila da je to što se prikazuje fotomontaža, totalno nestvarno, a zatim sam jednog dana ugledala sliku za koju su tvrdili da se nalazi samo na sat ipo vožnje od Beograda. Prvi slobodan dan, sa svojim kolegom, odlučila sam da se uputim na to mesto i da se uverim da li je ono stvarno.
Dakle, Zagajiča brda nalaze se u Banatu, na obroncima Deliblatske peščare i do tamo postoje 3 prilaza. Ostaviću na kraju teksta sve tri mogućnosti, ali za sada treba da zante da smo mi odabrali baš ovu poslednju, treću. Iskrena da budem, mislila sam da do tamo nikada nećemo stići. Ušli smo u selo i malo smo se zagubili, nakon vožnje kolskim putem auto smo ostavili na nekoj od livada i produžili peške. Oko nas su bila polja, livade, njive, a ono što liči na zemlju Hobita ni na vidiku.
Svakako odlučili smo da ne odustajemo. Savetujem vam da instalirate mapu u svom telefonu pošto ovde nema signala, a ni GPS nije sjajan.
Prateći stazu prošli smo kroz dosta obradivog zemljišta, a kada smo se popeli na uzvišicu ugledali smo desno u daljini obelisk koji je postavljen na ovim brdima još u doba Austrougarske. Odahnuli smo, bili smo na pravom putu. Na desnom obodu Deliblatska peščara, a sa leve strane Vršac dok su se ispred nas ocrtavale savršeno glatke i zaobljene zelene površine koje su nekada bile peščane dine Panonskog mora.
Približavajući se brdima vetar je sve glasnije svirao svoje melodije. Sunce nije moglo da nas zagreje, tako da vam savetujem da ponesete jaknu sa sobom nezavisno od godišnjeg doba. Još korak, dva i iza krošnje velikog hrasta ugledali smo scenu iz filmova, Zemlja Hobita. Doline, uzvišenja, najlepše nijanse zelene koje sam ikada u životu videla.
Znam da je Panonsko more ovde bilo pre više miliona godina, ali sve je izgledalo kao da je i dalje tu, samo ovog puta smaragdno zeleno. Na vetru su se lomili talasi trave, nisko žbunasto drveće i šareno cveće. Životinjski svet da ne spominjem, sokolovi, ptice pčelarice, gušteri zelembaći, insekti i ugrožena vrsta glodara, slepo kuče.
Zagajička brda zaista odišu nekom fantastikom i poverovala bih da noću izlaze vile koje plešu na obodima i slave magiju zvanu život. Gledajući u daljinu misli su mi otišle daleko, daleko. Predah, spokoj u sebi i čitav svet je usporio. Bila je to magija Srpske zemlje hobita.
Dakle kao što sam navela postoje tri opcije.
Prva, od mesta Grebenac. Na samom ulazu u naselje skreće se levo ka seoskom groblju. Tu se zavšava asfaltirani put i počinje zemljani. Odatle lagano možete u pešačku turu, a u nekim idealnim uslovima ovim putem se može ići i autom pravo do obeliska.
Drugi prilaz na koji vas može navesti navigacija, jeste preko Deliblata i Šušara, direknto kroz Deliblatsku peščaru od juga ka severu. Pri izlasku iz Šušara asfaltirani put se proteže ulevo, a vi treba da nastavite pravo kolskim putem. Ovaj pravac nije najbolji za obična vozila, ima dosta rupa koje se ponekad napune vodom i ako je kroz peščaru put asfaltiran on je i na mnogim mestima urušen. Zato ovo može biti sjajna biciklistička ruta od oko 15km.
Treći prilaz jeste preko Uljme, Izbišta i opet desno ka Šušari. Međutim, tu nema potrebe da ulazite u selo i kad na vrhu uzbrdice izađete iz krivine desno odmah stanete kod antene. Malo napred sa leve strane imate kolski put kojim za oko 4km stižete do brda! Možete i autom, ukoliko su vremenski uslovi prethodno bili pogodni.
Ukoliko ste i vi ljubitelji prirode, šetnje i avanture savetujem vam posetu ovog mesta, a ako vam je potrebna magija da još više zavolite Srbiju čarobni štapić naći ćete klikom na ovaj link.
Sebe smatram kreativnim neredom, šarenolikom neodređenošću. Oprobavam se u mnogim sferama i svestrana sam. Diplomirani sam ekonomista u turizmu, volim putovanja, volim muziku i igru. Veliki gurman, rekla bih i hedonista, volim i mir i nemir, i buku i tišinu. Divim se gradovima i arhitekturi, a još više energiji prirode.