Piše: Danijela Ćirović
Za slučaj da biste da se provozate po Srbiji, i to po njenim gradovima i prirodnim lepotama na istoku zemlje, evo nekoliko predloga šta možete usput da vidite i kako da isplanirate rutu. Jer, Srbiju ćete najbolje obići kada možete da stanete pored svakog izvora koji vam se dopadne, ili kada vas niko ne požuruje dok odmarate u senci rimskih stubova.
Moje putovanje je bilo donekle "kružno", pošto sam prvo htela da vidim sve one zanimljivosti Đerdapske klisure o kojima sam toliko slušala. Naime, vozila sam od Beograda do Golupca, preko Kladova i Negotina, do Ćuprije, a onda autoputem nazad do prestonice. Ovaj putopis, stoga, obuhvata deo puta, i to onaj od Negotina do Paraćina.
Negotin se nalazi na tromeđi između Srbije, Rumunije i Bugarske. Ovaj grad je tradicionalno poznat po vinu, pesmi i junaštvu, pa će jedna od stanica svakako da vam bude Muzej Krajine, a u okviru njega Arheološki muzej, Kuća Stevana Mokranjca i Muzej hajduk Veljka. Hajduk Veljko je za vreme Prvog srpskog ustanka opasao grad šančevima i pretapao raznorazne metale kako bi napravio dodatnu puščanu municiju. U topovima su završili ne samo metalni tanjiri i kalajna kandila, već i taliri.
NegotinU ovom gradu je rođen i čuveni fizičar Đorđe Stanojević, koji je projektovao prvu hidrocentralu kod nas po principima svog prijatelja Nikole Tesle (samo pet godina posle one na Nijagari), a koja svakako treba da je na spisku "šta videti u Užicu". Stanojević je zaslužan i za uvođenje električnog osvetljenja u Beogradu krajem 19. veka.
Negotin krase simpatične kuće, gipsani ukrasi, pastelne fasade. Odvojite malo vremena za čašu vina u nekom od restorana, jer je čak 1.700 hektara negotinske opštine pokriveno vinogradima, a tradicija proizvodnje vina duga je - sedam vekova.
Reč je o specijalnim kućicama, koje su građene za potrebe prerade grožđa i pravljenje vina. Pimnice imaju debele zidove od kamena ili brvna, i svako selo je imalo po jedan ovakav kompleks. Iako se više ne grade, sačuvane su na nekoliko lokacija, među kojima su i ove Rajačke. Ovaj kompleks vinskih podruma nikao je još u 18. veku, a čini ga 270 pimnica. Građene su tako da im je deo delimično ukopan u zemlju da bi se zadržala niža temperatura. Na spratu su pravljene postorije za boravak domaćina tokom berbe.
Rajačke pimniceNe samo da danas možete da posetite kompleks pimnica ili uđete u neku od njih, već u pojedinim možete i da degustirate i kupite i vino.
(Od Negotina do planine Rajac ima oko 25 kilometara, a ovde će vam se već mešati i bugarski roming.)
Nastavite putem tik uz Timok (gde vam se sa leve strane nastavlja Bugarska), i uskoro stižete u Zaječar. Danas poveći, moderan grad, prvi put se pominje u turskom defteru 1466. godine. Poznat po termalnim vodama u obližnjoj Gamzigradskoj banji, Zaječar se vezuje i za političara Nikolu Pašića, koji je ovde rođen, manifestaciju "Dani Zorana Radmilovića", u čast još jednog Zaječarca, ali i čuvenu Gitarijadu.
Narodni muzej u ZaječaruObavezno malo prošetajte po centru, jer će vas i ovde dočekati živopisne fasade, širok trg, bujni parkovi. Sedite negde na kafu, ili na lokalno pivo.
Kompleks carske palate u Gamzigradu sagrađen je u trećem i četvrtom veku nove ere za potrebe majke imperatora Galerija Romule. Majka i sin su sahranjeni na brdu iznad. Galerije je u ovom kraju i rođen, da bi kasnije postao rimski imperator i sebi izgradio rezidenciju u Solunu. Ipak, ovde je napravio palatu za Romulu, koja je bogato ukrašena freskama, geometrijskim motivima i mozaicima.
Feliks Romulijana je kasnije bilo vizantijsko, a zatim i slovensko naselje u 11. veku. Nalazi se na listi svetske kulturne baštine UNESKO-a. Moguće ga je posetiti tokom cele godine, a šteta bi bilo propustiti ovakav lokalitet.
Feliks RomulijanaJer, na samo tri kilometra uzbrdo od magistrale, videćete rimske stubove i zidine koje dominiraju brežuljkom. Prošetaćete istim onim stazama kojima je sigurno i rimski imperator hodio vekovima unazad. Pride, mozaici i dekoracija, crvena cigla i lukovi na prozorima, vratiće vas u vreme kada se na ovim prostorima drugačije živelo, i to u svoj onoj prirodnoj raskoši koja i danas krasi ovaj predeo.
Put me je dalje vodio pored Boljevca i Rtnja, i na oko pet kilometara od Gamzigrada, naići ćete na skretanje za Vrelo Grze. Potrudite se da ovo ne propustite.
Planinska reka Grza izvire na obroncima Kučajskih planina i krase je izuzetna lepota, čist vazduh, bogat biljni i životinjski svet. U okviru Spomenika prirode posetićete Grzina vrela, jezera, i brojne pešačke staze.
Vrelo GrzeVidećete kako reka krivuda od izvora, spušta se u slapovima do dva jezerceta, čista, providna, uz predivan odraz krošnji u vodi. Uz vodu imate i odmorišta gde vam samo preostaje da uživate u tišini i prizoru. Napunite baterije, jer uskoro izlazite do Paraćina i autoputa, gde vas čeka asfalt do Beograda.
Lep pozdrav od Danijele Ćirović, urednika dvojezičnog bloga o putovanjima Glimpses of the World. Ovako izgleda kada dugogodišnji novinar i urednik u štampanim medijima, dopisnik sa Bliskog istoka, konačno reši da pretoči svoje iskustvo i ljubav prema putovanjima – u sopstveni sajt. Na blogu ćete naći putopise iz Srbije, preko kojih se stranci često informišu o lepotama naše zemlje, ali i materijal iz raznih krajeva sveta. I to nije sve, jer tekstovi polako prerastaju i u elektronske knjige putopisa, turističke vodiče-brošure i razglednice, jer autorka pršti od kreativnosti koju inspirišu upravo putovanja.
